Мраморак је изграђен на контакту лесне заравни и лесне терасе висине 99 до 112 метара надморске висине. Асфалтним путем преко Делиблата повезан је с Ковином који је удаљен 20 километара. Преко Долова повезан је са Панчевом.
Од површинских токова постоји једино мраморачки поток који припада систему Краљевац - баре.
На месту данашњег насеља пронађени су трагови насеља још од најранијих периода. Међутим, поузданијих података нема. Године 1358 у близини данашњег насеља забележен је Беркеш. Ово насеље припадало је крашовској жупанији. После тога је уништено. Тек након три века, тачније 1660. године, помиње се Мраморак. Након протеривања Турака 1717. године имао је 12 домова, а 1761. године означен је као напуштено насеље. Вероватни узроци напуштања насеља били су турски упади и заразне болести. Земљиште је све до 1763. године припадало панчевачком диштрикту, а након формирања немачко-банатске регименте, 1764. године припојено је Војној граници. Насеље се поново формира 1770. године, када је досељен и мањи број Срба и Немаца.
После 1773. године подаци су веома оскудни, што указује на то да је насеље вероватно поново напуштено. Тако, данашње насеље је вероватно новијег датума настало у периоду од 1810. до 1820. године. Милош Ратковић сматра да су се прве српске породице деселиле после 1810. године из Конака и Наузине, а први Немци око 1820. године. Досељавање Срба и Румуна из Дежана извршено је 1819. године под вођством свештеника Арсенија Петровића, који је сахрањен у Мраморку 1824. године.
Према попису из 1827. године укупно је било 2.830 становника од којих 2.517 православних. Насеље је припало панчевачкој регименти чије је седиште било у Белој Цркви да би 1854. године било прикључено делиблатској компанији, када је имало 2.952 становника.
Након формирања Аустроугарске 1867. године број становника се знатно повећао досељавањем Немаца и Румуна. Мраморак је 1872. године предат на управу Угарској која мења име насеља у Хомокош. Овај назив је остао све до ослобођења 1918. године када се поново назива Мраморак
Српска православна црква изграђена је 1859. године, а Румунска црква и парохијски дом изграђени су 1902. године.
Прва школа изграђена је 1833. године, а први учитељи били су Андрија Петровић и Харалампије Томић.
Повећање броја становника 1869. до 1931. године објашњава се мирнијим периодом који је наступио након развојачења Војне границе. На пораст становника крајем 19. и почетком 20. века утицало је и повећање броја Немаца, који су се стално досељавали. Као и 120 Срба добровољаца који су се овде доселили после Првог светког рата.
После Другог светског рата исељавањем Немаца дошло је до колонизације, од новембра 1945. до марта 1946. године досељено је 357 домаћинстава из Србије.
Највећи број становника насеље је имало 1953. године укупно 5.204 становника. По попису из 2002. године било је 3.025 становника, највише Срба и Румуна.
Мраморак је данас пољопривредно насеље, али је занимљиво да је непосредно пред рат Мраморак имао карактер пољопривредно-занатског насеља са 139 занатских радњи и 25 трговачких радњи. Поред тога постојали су и одређени индустријски објекти, млин, капацитета 14 тона за 24 сата, који је изгорео после рата. Постојале су две црепане, једна циглана и једна воденица. Власници ових објеката били су Немци. После рата нестале су све трговачке и занатске радње, као и индустријски објекти. У насељу постоји основна школа од 1833. године. У прво време била је четвороразредна, затим шесторазредна, а од 1946. године осмогодишња. Нова школска зграда ОШ "Сава Максимовић" подигнута је 1965. године. Нов Дом културе са библиотеком и читаоницом, биоскопом , просторијама за аматере, кугланом, шах клубом и са просторијама месне заједнице и месне канеларије, подигнут је 1986. године.Активно је Добровољно ватрогасно друштво, Ловачко друштво, Удружење пчелара, Актив жена. Носилац спортских активности су Фудбалски клуб Пролетер", Шах клуб "Весна Марков" и Кољички клуб"Мраморак" Носилац културних активности је КУД "Мраморак".