Ковин је административни , културни, политички и привредни центар општине Ковин, која се простире на 725 километара квадратних и на којој живи 36.802 становника различитог етничког састава, што је карактеристика за цео јужни Банат.У Ковину живи 14.231 становник, од којих већину чине: Срби, Мађари, Румуни и Роми и још 14 етничких група.
Ковинска општина захвата 3,37% територије АП Војводине што је ставља на осмо место по величини у овој Покрајини. Граничи се општинама: Панчево, Алибунар, Вршац, Бела Црква и Смедерево. У дужини од 50 километара прати ток реке Дунав, а на северу захвата Делиблатску пешчару, која од укупне површине од 29.620 хектара, 63% припада подручју општине Ковин.
Ковинска општина у свом саставу има 10 насељених места: Ковин, Баваниште, Гај, Дубовац, Делиблато, Мраморак, Скореновац, Плочица и Мало Баваниште и два засеока Шумарак и Плочички Рит.
У непосредној близини Ковина налазе се развијени привредни центри и центри друштвеног живота: Београд на 50 км, Панчево на 34 км, Смедерево на 13 км. Саобраћајна повезаност са центрима је добра - друмски саобраћај. Изградњом моста на Дунаву, 1976. године, оживео је друмски саобраћај, с обзиром на знатно скраћење друмске везе са деловима средње и јужне Србије.У непосредној близини Ковина, на путу ка Београду изграђена је аеродромска писта за потребе војске, која представља значајан инфраструктурни објекат. "Дунавац", рукавац Дунава дуг око 1,8 км који пролази непосредно уз радну зону Ковина, користи се као лука и зимовник који је делимично уређен за ове привредне потребе.

 
СРБИ 81%
МАЂАРИ 6%
РУМУНИ 3%
РОМИ 2%
ЦРНОГОРЦИ 1%
ЈУГОСЛОВЕНИ 1%
ОСТАЛИ 5%
НЕПОЗНАТИ 1%
 

Ковин има сва обележја урбане средине, и представља: центар друштвеног живота и привредних активности општине.У Ковину је развијен друмски саобраћај, трговина, металска индустрија, пољопривреда и грађевинарство. У Ковину постоје 3 основне и 2 средње школе: Гимназија и економска школа и Средња пољопривредна школа , Предшколска установа , Центар за социјакни рад, Библиотека , Центар за културу, три хришћанске цркве, више значајних културноисторијских споменика, Дом здравља и Неуропсихијатријска болница , Општински суд и друге државне и административне институције. У Ковину је седиште и јавних предузећа: Ковински комуналац, Ковин гас и Информативни центар,
Снажан привредни потенцијал општине је пољопривреда са 42,5 хиљада хектара оранице високог квалитета. Привредну основу чине и налазишта угља, шљунка и тресета.


Најзначајнији привредни субјекти су:Утва-Силоси, Рудник Ковин, Пилана, Погон Хемофарм-Концерна у Дубовцу, West farmaceutikal services Beograd - погон у Ковину, Наша Слога, Силос, Југопревоз, ВП Подунавље.
Са неколико уређених спортска игралишта и терена , спортском халом, градском плажом на вештачком језеру Шљункара, великим број излетишта, посебно на Дунаву и у Делиблатској пешчари Ковинци имају изванредне могућности за рекреацију и одмор.