МЕЂУНАРОДНИ СИМПОЗИЈУМ У ДЕЛИБЛАТСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

ПЛАКАТ ПЛАКАТ
02 јул 15
Прочитано 732 пута
Објављено у КУЛТУРА

Библиотека „Вук Караџић“ Ковин и огранак „Богдан Петровић“ Делиблато у сарадњи са Заводом за културу војвођанских Румуна, темишварским институтом за банатске студије „Титу Мајореску“


Библиотека „Вук Караџић“ Ковин и огранак „Богдан Петровић“ Делиблато у сарадњи са Заводом за културу војвођанских Румуна, темишварским институтом за банатске студије „Титу Мајореску“ – филијала Румунске академије у Букурешту, румунским друштвом за етнографију и фолклор из Војводине, Торак и Енциклопедијским друштвом Баната, организoваће у суботу, 04. јула 2015. године у 11 часова у Делиблату 1. међународни симпозијум Књижевни фолклор – меморија и креација „Јосиф Богдан 130“. Фолклорно стваралаштво Јосифа Богдана, представиће: Камелија Бугар, Тодор Урсу, Доина Богдан-Даскалу, Јоан Давид, Коста Рошу, Сима Петровић.
Plakat Josif Bogdan rumunskiНа Сипозијуму ће бити изложене и представљене књиге: Јосиф Богдан, Странице књижевности и фолклора, Издавач Давид Пресс Принт, 2015. и Антологија књижевног банатског фолклора.
Повод
Ове године навршило се 130 година од рођења Јосифа Богдана (1885 – 1948), фолклористе, новинара и учитеља из Делиблата.
Јосиф Богдан, рођен је 20. априла у Делиблату, а преминуо 15. маја. 1948. године у Темишвару. Љубав према фолклористици пренео му је професор румунског језика Енеа Ходош, један од најзначајнијих румунских фолклориста с краја ХIX и почетком ХХ века. Прве фолклористичке радове, Јосиф Богдан, бележи у Делиблату. 1912. године објављује прве народне песме у листу „Plugarul român“. На страницама ове публикације објавио је преко 2000 сакупљених радова али и једну обимну студију о неоснованим веровањима. Највише записа има из Јама – 63, затим следи Делиблато са 58 текстова. Углавном су то биле Доине, баладе, песме за децу, коледарске и сатиричне песме. Карактерситика овог фолклористе је чињеница да он, међу ретким фолклористима ХХ века бележи податке о информаторима. Много података остаје забележено у Монографији општине Делиблато, посебно о делиблатским музичарима и примашима на виолини. Године 1924 објављује Сећања. Након његове смрти остају рукописи Обичаји у Банату и рад из области литерарног фолклора „Доине и узвикивања“.
Симпозијум ће свакако дати одговор на питање: Ко је био Јосиф Богдан и колики је његов значај за историју румунске фолклористике?


КАЛЕНДАР

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31