АКТУЕЛНОСТИ

Претходна Следећа Страна:

ОБАВЕШТЕЊЕ О СУЗБИЈАЊУ ОДРАСЛИХ ФОРМИ КОМАРАЦА 02. ЈУЛА

25-06-2019 читања:272 ИЗ ОПШТИНЕ

ОБАВЕШТЕЊЕ О СУЗБИЈАЊУ ОДРАСЛИХ ФОРМИ КОМАРАЦА 02. ЈУЛА

Уколико се стекну неопходни метео услови, предузеће Еко-Дез из Београда урадиће нови третман сузбијања комараца на територији општине Ковин у уторак, 02. јула – из ваздуха и са земље.

Опширније

ПРИЈЕМ ЗА ВУКОВЦЕ И НАЈУСПЕШНИЈЕ ЂАКЕ У ШКОЛСКОЈ 2018/19.

21-06-2019 читања:395 ИЗ ОПШТИНЕ

ПРИЈЕМ ЗА ВУКОВЦЕ И НАЈУСПЕШНИЈЕ ЂАКЕ У ШКОЛСКОЈ 2018/19.

Под покровитељством председнице општине, у сарадњи са  Центром за културу Ковин, Одељењe за јавне службе и општу управу ОУ организовало је традиционални пријем и свечану доделу диплома за „вуковце“ и најуспешније ђаке основних и средњих школа са територије општине у школској 2018/19. години. 

Опширније

19. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ: ДОНЕТ ДРУГИ РЕБАЛАНС БУЏЕТА ЗА 2019.

21-06-2019 читања:239 ИЗ ОПШТИНЕ

19. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ: ДОНЕТ ДРУГИ РЕБАЛАНС БУЏЕТА ЗА 2019.

На 19. заседању одржаном у петак, 14. јуна, одборници СО Ковин донели су Одлуку о Завршном рачуну буџета општине Ковин за 2018. годину са Извештајем о ревизији консолидованих финансијских извештаја завршног рачуна буџета општине Ковин за 2018. годину.

Опширније

ЗАНАВЉАЊЕ СПОРТСКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ – ПРВИ „СИНУО“ ОТВОРЕНИ КОШАРКАШКИ ТЕРЕН

20-06-2019 читања:255 ИЗ ОПШТИНЕ

ЗАНАВЉАЊЕ СПОРТСКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ – ПРВИ „СИНУО“ ОТВОРЕНИ КОШАРКАШКИ ТЕРЕН

У периоду одмора између две спортске сезоне, током летњих месеци биће изведени бројни радови на текућем одржавању спортских објеката и терена на територији општине Ковин. 

Опширније

ПОТЕКЛА ВОДА ДУНАВСКОМ МАКЕТОМ

20-06-2019 читања:365 ИЗ ОПШТИНЕ

ПОТЕКЛА ВОДА ДУНАВСКОМ МАКЕТОМ

У присуству неколико стотина грађана, представника свих органа локалне власти, установа, предузећа, на посебној свечаности у амбијенту тврђаве Стари Град, прошлог четвртка је званично пуштена у функцију  реконструисана Макета дунавског тока кроз Србију, изливена пре 55 година, али последњих деценија слабо одржавана и неправедно запуштена, с обзиром да заправо има потенцијал изузетне туристичке атракције. 

Опширније

„НАША РАДОСТ“ УЛЕПШАЛА „ СТАРОГ ЛАЛУ“

18-06-2019 читања:164 ИЗ ОПШТИНЕ

„НАША РАДОСТ“ УЛЕПШАЛА „ СТАРОГ ЛАЛУ“

У оквиру овогодишњег првог дана програма манифестације „ Стари Лала“, Предшколска установа „Наша радост“ је на платоу Центра за културу 15. јуна одржала приредбу за све присутне.

Опширније

ШАХИСТИ НА КРАЈУ ПРОЛЕЋНЕ СЕЗОНЕ

18-06-2019 читања:96 ИЗ ОПШТИНЕ

ШАХИСТИ НА КРАЈУ ПРОЛЕЋНЕ СЕЗОНЕ

У последњем колу пролећног дела Банатске лиге, шахисти „Радничког“ изгубили су у дербију од шампиона, екипе Старчева, са 3,5:2,5.  „Раднички“ заузима трећу позицију и на јесен ће се, у директном окршају са другопласираном екипом „ПАШК“ из Панчева, одлучивати о уласку у разигравање за виши ранг. Да подсетимо, у разигравање за улазак у Војвођанску лигу, квалификују се две првопласиране екипе.

Опширније

АНСАМБЛ ПЕСМЕ И ПЛЕСA РУСКЕ ВОЈСКЕ НАСТУПИЋЕ У КОВИНУ

18-06-2019 читања:274 ИЗ ОПШТИНЕ

АНСАМБЛ ПЕСМЕ И ПЛЕСA РУСКЕ ВОЈСКЕ НАСТУПИЋЕ У КОВИНУ

У суботу, 22. јуна 2019. од 20 часова, Ковинци ће имати јединствену прилику да уживају у наступу Ансамбла песме и плеса ваздушно-десантних једииница војске Руске федерације. Овај сјајни ансамбл води начелник Владислава Твјордиј, потпуковник, који је и диригент.

Опширније

ТА ИЗВОЛТЕ ДОЋИ - СТАРИ ЛАЛА ДЕВЕТИ ПУТ

14-06-2019 читања:438 ИЗ ОПШТИНЕ

ТА ИЗВОЛТЕ ДОЋИ - СТАРИ ЛАЛА ДЕВЕТИ ПУТ

Опште удружење предузетника општине Ковин - секција Стари Лала, под покровитељством Општине Ковин, организује 9. по реду Манифестацију „Стари Лала“ и позива на дружење у суботу и недељу, 15. и 16. јуна „у центру Ковина и оближњим сокацима“. Оба дана улице Старог Лале отворене су за посетиоце од 10.00 до 22.00 часа. Позвани су, као и увек до сада, сви...

Опширније

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ИЗ „КОВИНСКОГ КОМУНАЛЦА“ – ПРОМЕНА РЕЖИМА ИЗНОШЕЊА СМЕЋА

14-06-2019 читања:2169 ИЗ ОПШТИНЕ

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ИЗ „КОВИНСКОГ КОМУНАЛЦА“ – ПРОМЕНА РЕЖИМА ИЗНОШЕЊА СМЕЋА

Из ЈКП „Ковински комуналац“ Ковин саопштавају следеће: Обавештавају се корисници комуналних услуга да се, почев од 16.06.2019. године, мења режим изношења смећа, па ће се оно износити - уместо у вечерњим и ноћним сатима...

Опширније

КОНЦЕРТ ДЕЧЈЕ МУЗИКЕ

13-06-2019 читања:134 ИЗ ОПШТИНЕ

КОНЦЕРТ ДЕЧЈЕ МУЗИКЕ

Подмладак ковинског Хора духовне музике, „Искончић“, приређује  концерт под називом „Чудесни свет музике“ у петак, 14. јуна у Центру за културу Ковин, са почетком у 19 сати. Диригенти су Небојша Петковић и Виолета Помар, корепетитор Ана Ковачевић.

Опширније

ЗА ЧИСТИЈЕ И ЗЕЛЕНИЈЕ ШКОЛЕ – НАГРАДА ЗА ПЛОЧИЦУ

11-06-2019 читања:256 ИЗ ОПШТИНЕ

ЗА ЧИСТИЈЕ И ЗЕЛЕНИЈЕ ШКОЛЕ – НАГРАДА ЗА ПЛОЧИЦУ

За свој труд и ангажовање у оквиру пројекта Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине „За чистије и зеленије школе у Војводини“.  ученици и запослени у ОШ „Ђура Филиповић“ освојили су награду, која је представницима школе уручена на свечаној додели уприличеној 5. Јуна у Сремским Карловцима. Свечаној додели награда присуствовало је 12 ученика школе, директорка, педагошкиња и библиотекарка.

Опширније

НАЈБОЉИ У СРБИЈИ – НА КРИЛИМА ЧАРОБНЕ МУЗИКЕ

11-06-2019 читања:219 ИЗ ОПШТИНЕ

НАЈБОЉИ У СРБИЈИ – НА КРИЛИМА ЧАРОБНЕ МУЗИКЕ

На 20. Републичкој смотри оркестара основних школа и основних музичких школа Србије, одржаној у Сремским Карловцима, у предивној свечаној дворани, оркестар ОШ „Паја Маргановић“ Делиблато освојио је не само прву награду, већ и чланове комисије. 

Опширније

ФЕСТИВАЛ ПЛЕСА

11-06-2019 читања:181 ИЗ ОПШТИНЕ

ФЕСТИВАЛ ПЛЕСА

Установа за спорт била је у недељу, 9. јуна, домаћин традиционалне завршне плесне манифестације у организацији Удружења дечијег и друштвеног плеса из Београда и Предшколске установе „Наша радост“ из Ковина.

Опширније

ОБАВЕШТЕЊЕ О СУЗБИЈАЊУ ОДРАСЛИХ ФОРМИ КОМАРАЦА 15. ЈУНА

11-06-2019 читања:343 ИЗ ОПШТИНЕ

ОБАВЕШТЕЊЕ О СУЗБИЈАЊУ ОДРАСЛИХ ФОРМИ КОМАРАЦА 15. ЈУНА

Уколико се стекну неопходни метео услови, предузеће Еко-Дез из Београда урадиће нови третман сузбијања комараца на територији општине Ковин у суботу, 15. јуна – из ваздуха и са земље.

Опширније

СА 37. СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

07-06-2019 читања:331 ИЗ ОПШТИНЕ

СА 37. СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

На данас одржаној 37. седници актуелног сазива Општинског већа, утврђен је предлог Одлуке о другој измени и допуни Одлуке о буџету општине Ковин за 2019. годину, као и предлог Закључка о другој измени и допуни Закључка о финансирању рада установа јавних служби из буџета општине Ковин у 2019. години.

Опширније

ЗАВРШНЕ ПРИРЕДБЕ „НАШЕ РАДОСТИ“

07-06-2019 читања:185 ИЗ ОПШТИНЕ

ЗАВРШНЕ ПРИРЕДБЕ „НАШЕ РАДОСТИ“

Завршне приредбе деце из Предшколске установе „Наша радост“ Ковин одржане су 3. и 4. јуна у Центру за културу, у по два термина. Учествовало је 23 групе, како обданишне тако и припремно-предшколске групе. Први пут ове године представила су се и малишани старије јаслене групе. Предшколци су окупили бројну публику, па је у поменутим терминима програм пратило са уживањем више...

Опширније

ДА ЛАНА ОЗДРАВИ!

07-06-2019 читања:332 ИЗ ОПШТИНЕ

ДА ЛАНА ОЗДРАВИ!

Центар за културу Ковин и Аматерско позориште Ковин организују хуманитарно вече ради прикупљања средстава за лечење наше тешко оболеле суграђанке Лане Булатовић.

Опширније

СУЗБИЈАЊЕ КОМАРАЦА У ПЕТАК, 7. ЈУНА

06-06-2019 читања:336 ИЗ ОПШТИНЕ

СУЗБИЈАЊЕ КОМАРАЦА У ПЕТАК, 7. ЈУНА

Општинска управа Ковин, одсек за инспекцијске послове, обавештава да ће, уколико се стекну неопходни метео услови, Предузеће за превентивно-санитарну заштиту дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију „ЕКО-ДЕЗ“ из Београда  обавити акцију сузбијања ларви и одраслих форми комараца на територији општине Ковин у петак, 7. јуна.

Опширније

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

06-06-2019 читања:91 ИЗ ОПШТИНЕ

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ученици ОШ „Јован Јовановић Змај“ обележили су светски Дан заштите животне средине. Овај датум обележава се сваког 5. јуна са циљем подизања свести о важности поштовања животне средине и неопходности доприноса појединца, а овогодишња тема је „Победити загађење ваздуха“. 

Опширније

ВЕЧЕРАС У БИОСКОПУ - ХУМАНИ КАРАКТЕР „НОЋИ СРПСКОГ ФИЛМА“

05-06-2019 читања:98 ИЗ ОПШТИНЕ

ВЕЧЕРАС У БИОСКОПУ - ХУМАНИ КАРАКТЕР  „НОЋИ СРПСКОГ ФИЛМА“

У биоскопу Центра за културу Ковин у среду, 5. јуна одвијаће се пројекције под заједничким називом „Ноћ српског филма“, у оквиру акције која се истовремено реализује у 40 културних центара и биоскопа широм Србије.

Опширније

РЕЗУЛТАТИ ФЕСТИВАЛА „КЛИНЦИ ПЕВАЈУ ХИТОВЕ“

05-06-2019 читања:203 ИЗ ОПШТИНЕ

РЕЗУЛТАТИ ФЕСТИВАЛА „КЛИНЦИ ПЕВАЈУ ХИТОВЕ“

Спуштена је завеса на 24. по реду дечји музички фестивал „Клинци певају хитове“. Упркос свему, ова дивна манифестација је опстала и, чини се, даље се развија и поприма симпатије још ширег круга публике.

Опширније

СРЕБРО ЗА ГИМНАЗИЈУ НА ВОЈВОЂАНСКОМ ПОЗОРИШНОМ ФЕСТИВАЛУ

04-06-2019 читања:200 ИЗ ОПШТИНЕ

СРЕБРО ЗА ГИМНАЗИЈУ НА ВОЈВОЂАНСКОМ ПОЗОРИШНОМ ФЕСТИВАЛУ

На овогодишњем јубиларном, 10. Омладинском позоришном фестивалу Војводине који се традиционално одржава у Кули, блистао је глумачки ансамбл „ГЕШ „Бранко Радичевић“ Ковин са представом „Београдска трилогија“ Биљане Србљановић, а у адаптацији и режији проф. Оље Љубоја.

Опширније

ИЗГРАДЊА КАНАЛИЗАЦИЈЕ У НАСЕЉУ ПРЕКО ПОЊАВИЦЕ

04-06-2019 читања:261 ИЗ ОПШТИНЕ

ИЗГРАДЊА КАНАЛИЗАЦИЈЕ У НАСЕЉУ ПРЕКО ПОЊАВИЦЕ

Насеље преко Поњавице (блок 74 и 94) у Ковину, иако „никло“ у последње две деценије и сада у њему живи више од 2000 суграђана, још увек нема основне услове за живот. Између осталог, нема фекалне канализационе мреже, отпадне воде одводе се у септичке јаме, због чега је општина Ковин урадила пројектну документацију за изградњу комплетне поменуте мреже, а сада се...

Опширније

КЊИЖЕВНЕ ВЕЧЕРИ СА БРАНИСЛАВОМ ЈАНКОВИЋЕМ

03-06-2019 читања:122 ИЗ ОПШТИНЕ

КЊИЖЕВНЕ ВЕЧЕРИ СА БРАНИСЛАВОМ ЈАНКОВИЋЕМ

Библиотека „Вук Караџић“ Ковин организовала је 30. и 31. маja књижевне вечери са Браниславом Јанковићем  у Библиотеци „Вук Караџић“  у Ковину и у огранку „Теофило Димић“ у Баваништу.

Опширније

У БАВАНИШТУ ОДРЖАНИ 18. „ДАНИ ЋИРИЛИЦЕ“

31-05-2019 читања:166 ИЗ ОПШТИНЕ

У БАВАНИШТУ ОДРЖАНИ 18. „ДАНИ ЋИРИЛИЦЕ“

18. „Дани ћирилице“ одржани су у Баваништу 25. маја. Под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије расписан је конкурс за ученичке литерарне и ликовне радове, а ове године тема је била ЗЕМЉА. У три узрасне категорије награђени су најбољи литерарни радови, минијатуре, илустрације, калиграфски преписи текстова, иницијали и лутке у ношњама.

Опширније

ШК „РАДНИЧКИ“ -РЕЗУЛТАТИ ЛИГА И ТУРНИРА

30-05-2019 читања:156 ИЗ ОПШТИНЕ

ШК „РАДНИЧКИ“ -РЕЗУЛТАТИ ЛИГА И ТУРНИРА

У претходном колу, шахисти Радничког савладали су јаку екипу Вршца, прошлогодишњег победника плеј офа и то у Вршцу, са 4:2 и тако начинили велики корак у борби за сам врх табеле Банат.

Опширније

ОДРЖАНЕ СЕДМЕ ШКОЛСКЕ „ИГРЕ БЕЗ ГРАНИЦА“

30-05-2019 читања:159 ИЗ ОПШТИНЕ

ОДРЖАНЕ СЕДМЕ ШКОЛСКЕ „ИГРЕ БЕЗ ГРАНИЦА“

Двориште плочичке школе одзвањало је јуче, 29. маја 2019. од фер плеј надметања, навијања и одличног дружења током 7. „Игара без граница“ које традиционално организује колектив ОШ „Ђура Филиповић“.

Опширније

ПРОЈЕКАТ „БЕЗБЕДНО(СТ) У САОБРАЋАЈУ“

30-05-2019 читања:104 ИЗ ОПШТИНЕ

ПРОЈЕКАТ „БЕЗБЕДНО(СТ) У САОБРАЋАЈУ“

Варљиве временске прилике које овог пролећа угрожавају безбедно одвијање саобраћаја разлог су више да се сада, пред крај школске године и скори летњи  школски распуст, на часовима посвети додатна пажња упознавању и обнављању правила понашања деце у саобраћају.

Опширније

У СУСРЕТ ФЕСТИВАЛУ „КЛИНЦИ ПЕВАЈУ ХИТОВЕ“

29-05-2019 читања:284 ИЗ ОПШТИНЕ

У СУСРЕТ ФЕСТИВАЛУ „КЛИНЦИ ПЕВАЈУ ХИТОВЕ“

Из Центра за културу најављују програм 24. фестивала „Клинци певају хитове“, који ће се се одвијати у пета 31. маја и у суботу, 1. јуна.Организатори подсећају да је овај дечји фестивал први пут организован 1996. године са циљем популаризације поп-рок и џез музике међу најмлађима. 

Опширније

СА 36. СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

29-05-2019 читања:306 ИЗ ОПШТИНЕ

СА 36. СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Општинско веће општине Ковин је, на седници одржаној 24. маја 2019, утврдило Предлог одлуке о Завршном рачуну буџета општине Ковин за 2018. годину са Извештајем о ревизији. Предлог се доставља одборницима СО Ковин на разматрање и усвајање на наредном заседању.

Опширније

ПРИЈЕМ ЗА АМБАСАДОРА ПОВОДОМ „ДАНА КУБАНСКЕ КУЛТУРЕ“

29-05-2019 читања:313 ИЗ ОПШТИНЕ

ПРИЈЕМ ЗА АМБАСАДОРА ПОВОДОМ „ДАНА КУБАНСКЕ КУЛТУРЕ“

У Центру за културу Ковин у току су „Дани кубанске културе“.  Манифестацију је на свечаности у Галерији у понедељак увече отворио Њ.Е. господин Густаво Тристо дел Тодо, амбасадор Републике Кубе у Србији.

Опширније

ЂАЧКИМ ОРКЕСТРИМА ЗЛАТО И НА РЕПУБЛИЧКОЈ СМОТРИ

28-05-2019 читања:278 ИЗ ОПШТИНЕ

ЂАЧКИМ ОРКЕСТРИМА ЗЛАТО И НА РЕПУБЛИЧКОЈ СМОТРИ

На 20. републичкој смотри оркестара основних школа и основних музичких школа, одржаној у Сремским Карловцима 26. маја,  оркестри које води професорка музичке културе Виолета Помар, још једном су заблистали и показали врхунски квалитет: за извођење свог програма, оркестар  ОШ „Паја Маргановић“ Делиблато заслужио је максималних 100, а оркестар ОШ „Сава Максимовић“ из Мраморка изузетних  98 бодова. 

Опширније

„ДАНИ ЋИРИЛИЦЕ“ СЛАВЕ ПУНОЛЕТСТВО

24-05-2019 читања:164 ИЗ ОПШТИНЕ

„ДАНИ ЋИРИЛИЦЕ“ СЛАВЕ ПУНОЛЕТСТВО

Данашњи празник Ћирила и Методија слава је општинске манифестације од значаја и истоименог удружења из Баваништа, „Дана ћирилице“. Резањем колача у храму СПЦ у Баваништу, започеле су свечаности поводом овогодишњих, 18. по реду „Дана ћирилице“.

Опширније

СРЕБРО ЗА ВУКА НА РЕПУБЛИЧКОЈ СМОТРИ

24-05-2019 читања:141 ИЗ ОПШТИНЕ

СРЕБРО ЗА ВУКА НА РЕПУБЛИЧКОЈ СМОТРИ

51. Републичка смотра рецитатора „Песниче народа мог“ одржана је протеклог викенда у Ваљеву. Вук Радојковић, ученик ОШ „Ђура Јакшић“ из Ковина, после тријумфа на војвођанској смотри, освојио је 2. место у категорији средњег узраста, јавили су из Центра за културу Ковин.

Опширније

СА ШАХОВСКИХ ПОЉА

24-05-2019 читања:106 ИЗ ОПШТИНЕ

СА ШАХОВСКИХ ПОЉА

На државном првенству, одржаном 18. маја у Пироту, у конкуренцији најбољих шахисткиња, Милица Станковић, ученица 6. разреда и изданак ковинске школе шаха, освојила је 3 поена из 7 партија и остварила солидан пласман у средини табеле.

Опширније

“ФАМИЛИЈА“ ОРГАНИЗОВАЛА ПРВО „ГРЕПЛИНГ“ ТАКМИЧЕЊЕ

24-05-2019 читања:212 ИЗ ОПШТИНЕ

“ФАМИЛИЈА“ ОРГАНИЗОВАЛА ПРВО „ГРЕПЛИНГ“ ТАКМИЧЕЊЕ

Уз подршку и у сарадњи са општином Ковин, Удружење спортиста "Фамилија" које предводе Бојан Голубовић, Предраг Бркић и ВладимирВрцељ, заједно са "Rio grappling clubom" на челу са Ненадом Латинчићем и Младеном Савићем, Клубом бразилске ђиу ђице "ВИН", Туристичком организацијом Општине Ковин, Установом за спорт и Спортским савезом општине и под окриљем "ADCC" организације, организовало је прво икада одржано такмичење у...

Опширније

„МАЛИ РЕЦИТАТОРИ“ ПОКАЗАЛИ УМЕЋЕ

24-05-2019 читања:202 ИЗ ОПШТИНЕ

„МАЛИ РЕЦИТАТОРИ“ ПОКАЗАЛИ УМЕЋЕ

Предшколска установа ,,Наша радост“ Ковин организовала је 16. маја у галерији Центра за културу такмичење под називом ,,Мали рецитатори“, с циљем да се деца упознају са сценским наступом, да  превазиђу трему јавне интерпретације и да на овај начин богате свој речник.

Опширније

ПРЕДАВАЊЕ О ЗНАЧАЈУ БИОДИВЕРЗИТЕТА

24-05-2019 читања:90 ИЗ ОПШТИНЕ

ПРЕДАВАЊЕ О ЗНАЧАЈУ БИОДИВЕРЗИТЕТА

Библиотека “Вук Караџић“ Ковин организовала је у петак, 17. маја предавање на тему: „Улога црвених листа и црвених књига у националној и међународној заштити биодиверзитета“. У оквиру радионице, са ученицима VII и VIII разреда ...

Опширније

ДАН ШКОЛЕ У ЗНАКУ ПОЗОРИШТА

24-05-2019 читања:114 ИЗ ОПШТИНЕ

ДАН ШКОЛЕ У ЗНАКУ ПОЗОРИШТА

Ђаци и наставници школе у Плочици прославили су прошле седмице Дан школе. Централна приредба одржана је 15.маја и том приликом директорка Живанка Јованов Петровић је  најуспешнијим ђацима уручила књиге, а сви наставници су јавно похваљени.

Опширније

ОБАВЕШТЕЊЕ О ТРЕТМАНУ СУЗБИЈАЊА ЛАРВИ КОМАРАЦА

24-05-2019 читања:223 ИЗ ОПШТИНЕ

ОБАВЕШТЕЊЕ О ТРЕТМАНУ СУЗБИЈАЊА ЛАРВИ КОМАРАЦА

Предузеће „Еко-сан плус“ из Београда, овлашћено за извођење третмана сузбијања ларви комараца на територији АП Војводине, обавестило је надлежне у Општинској управи Ковин о терминима третирања на територији ковинске општине. Сходно томе, из инспекције ОУ Ковин обавештавају јавност следеће:

Опширније

ЗЛАТО ЗА ШКОЛСКЕ ОРКЕСТРЕ НА ПОКРАЈИНСКОМ ФЕСТИВАЛУ

20-05-2019 читања:479 ИЗ ОПШТИНЕ

ЗЛАТО ЗА ШКОЛСКЕ ОРКЕСТРЕ НА ПОКРАЈИНСКОМ ФЕСТИВАЛУ

Са 58. Музичког фестивала деце Војводине у Бачкој Тополи, школски оркестри из Делиблата и Мраморка, које води професорка Виолета Помар,  вратили су се са два златна одличја: од максималних 100, Делиблато је освојило 95 и Мраморак 92 бода.

Опширније

ДАН ССШ „ВАСА ПЕЛАГИЋ“ – ПОСВЕТА ПОРОДИЦИ

17-05-2019 читања:247 ИЗ ОПШТИНЕ

ДАН ССШ „ВАСА ПЕЛАГИЋ“ – ПОСВЕТА ПОРОДИЦИ

Академијом у позоришној сали и коктелом у галерији Центра за културу, колектив и ученици Средње стручне школе „Васа Пелагић“ обележили су у среду, 15. маја, Дан школе. Свечаност је била у знаку датума који се иначе обележава као Међународни дан породице. 

Опширније

ВЛАДИМИР БАТЕЗ У ПОСЕТИ КОВИНУ И БАВАНИШТУ

17-05-2019 читања:504 ИЗ ОПШТИНЕ

ВЛАДИМИР БАТЕЗ У ПОСЕТИ КОВИНУ И БАВАНИШТУ

Покрајински секретар за спорт и омладину Владимир Батез са сарадницима боравио је јуче, 16. маја у радној посети општини Ковин. Са организацијом Спортског савеза општине и системом рада у оквиру Установе за спорт, као и са плановима и пројектима у овој области, секретара Батеза упознала је председница општине Сања Петровић на почетку боравка, на радном састанку уприличеном у општини. 

Опширније

ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗАПОШЉАВАЊА – ЈАВНИ ПОЗИВИ

16-05-2019 читања:320 ИЗ ОПШТИНЕ

ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗАПОШЉАВАЊА – ЈАВНИ ПОЗИВИ

Локалним акционим планом запошљавања за 2019. годину за општину Ковин,  предвиђена је реализација три активне мере запошљавања: стручна пракса, јавни радови и самозапошљавање – односно покретање сопственог бизниса. На основу Споразума између НСЗ филијале Панчево и Општине Ковин...

Опширније

logo2 1

Мраморак је изграђен на контакту лесне заравни и лесне терасе висине 99 до 112 метара надморске висине. Асфалтним путем преко Делиблата повезан је с Ковином који је удаљен 20 километара. Преко Долова повезан је са Панчевом.
Од површинских токова постоји једино мраморачки поток који припада систему Краљевац - баре.
На месту данашњег насеља пронађени су трагови насеља још од најранијих периода. Међутим, поузданијих података нема. Године 1358 у близини данашњег насеља забележен је Беркеш. Ово насеље припадало је крашовској жупанији. После тога је уништено. Тек након три века, тачније 1660. године, помиње се Мраморак. Након протеривања Турака 1717. године имао је 12 домова, а 1761. године означен је као напуштено насеље. Вероватни узроци напуштања насеља били су турски упади и заразне болести. Земљиште је све до 1763. године припадало панчевачком диштрикту, а након формирања немачко-банатске регименте, 1764. године припојено је Војној граници. Насеље се поново формира 1770. године, када је досељен и мањи број Срба и Немаца.
После 1773. године подаци су веома оскудни, што указује на то да је насеље вероватно поново напуштено. Тако, данашње насеље је вероватно новијег датума настало у периоду од 1810. до 1820. године. Милош Ратковић сматра да су се прве српске породице деселиле после 1810. године из Конака и Наузине, а први Немци око 1820. године. Досељавање Срба и Румуна из Дежана извршено је 1819. године под вођством свештеника Арсенија Петровића, који је сахрањен у Мраморку 1824. године.
Према попису из 1827. године укупно је било 2.830 становника од којих 2.517 православних. Насеље је припало панчевачкој регименти чије је седиште било у Белој Цркви да би 1854. године било прикључено делиблатској компанији, када је имало 2.952 становника.
Након формирања Аустроугарске 1867. године број становника се знатно повећао досељавањем Немаца и Румуна. Мраморак је 1872. године предат на управу Угарској која мења име насеља у Хомокош. Овај назив је остао све до ослобођења 1918. године када се поново назива Мраморак
Српска православна црква изграђена је 1859. године, а Румунска црква и парохијски дом изграђени су 1902. године.
Прва школа изграђена је 1833. године, а први учитељи били су Андрија Петровић и Харалампије Томић.
Повећање броја становника 1869. до 1931. године објашњава се мирнијим периодом који је наступио након развојачења Војне границе. На пораст становника крајем 19. и почетком 20. века утицало је и повећање броја Немаца, који су се стално досељавали. Као и 120 Срба добровољаца који су се овде доселили после Првог светког рата.
После Другог светског рата исељавањем Немаца дошло је до колонизације, од новембра 1945. до марта 1946. године досељено је 357 домаћинстава из Србије.
Највећи број становника насеље је имало 1953. године укупно 5.204 становника. По попису из 2002. године било је 3.025 становника, највише Срба и Румуна.
Мраморак је данас пољопривредно насеље, али је занимљиво да је непосредно пред рат Мраморак имао карактер пољопривредно-занатског насеља са 139 занатских радњи и 25 трговачких радњи. Поред тога постојали су и одређени индустријски објекти, млин, капацитета 14 тона за 24 сата, који је изгорео после рата. Постојале су две црепане, једна циглана и једна воденица. Власници ових објеката били су Немци. После рата нестале су све трговачке и занатске радње, као и индустријски објекти. У насељу постоји основна школа од 1833. године. У прво време била је четвороразредна, затим шесторазредна, а од 1946. године осмогодишња. Нова школска зграда ОШ "Сава Максимовић" подигнута је 1965. године. Нов Дом културе са библиотеком и читаоницом, биоскопом , просторијама за аматере, кугланом, шах клубом и са просторијама месне заједнице и месне канеларије, подигнут је 1986. године.Активно је Добровољно ватрогасно друштво, Ловачко друштво, Удружење пчелара, Актив жена. Носилац спортских активности су Фудбалски клуб Пролетер", Шах клуб "Весна Марков" и Кољички клуб"Мраморак" Носилац културних активности је КУД "Мраморак".

Делиблато је лоцирано на периферији лесне заравни, на месту где се она спаја с лесном терасом, на 90 до 110 метара надморске висине. Делиблатска пешчара је удаљена 2 километра од северних делова насеља, док је западна ивица насеља одређена долином Обзовик - баре.
Делиблато се налази на кружном путу Панчево - Ковин. Од Мраморка је удаљено 6 километара, а од Ковина 9 километара. Кроз пешчару води пут до Беле Цркве.
Први писани подаци датирају из 1660. године и по њима насеље је вероватно настало за време Турака и спомиње се као српско. Вероватно је већи број досељен под грофом Ђурђем Бранковићем и патријархом Ареснијем Чарнојевићем. У ратовима Аустрије и Турске Делиблато је претрпело знатна оштећења, тако да је након протеривања Турака остало само 16 домаћинстава. Делиблато је изграђено 1689.године, са школом и црквом од брвана и дасака.
На Марцијевој карти од 1723. до 1725. године Делиблато је означено као ненасељено, а подручје је припадало панчевачком округу. Поново се јавља као мање насеље 1753. године са српским живљем. Одлуком Марије Терезије од 1770. године налазило се у Војној крајини и у њега се тада досељава већи број српских граничара и Румуна. 1773. године припојено је илирско-банатској, а две године касније немачко-банатској регименти. Милитарска тривијална школа са намачким наставним језиком отворена је 1780. године
Према подацима црквене хронике 1778. године подигнута је Српска православна црква од тврдог материјала у близини старе која је том приликом порушена.
Године 1836. Делиблато је постало седиште шумара за банатску пешчару, а 1873. године припојено је делиблатско-ковинском срезу тамишког комитета.
Године 1838. стара школска зграда од дрвета је срушена и изграђене нова од тврдог материјала. Имала је три учионице и стан за два учитеља.У њој су се школовала српска и румунска деца. На улазу у школско двориште, изнад оба стуба , писало је на немачком језику:"Делиблатска општинска народна школа". Преко пута сеоског дома, 1856.године, на иницијативу капетана Александра Будисављевића, саграђена је нова двоспратна школска зграда, Српска тривијална школа, у којој се настава изводила на немачком језику, али се учио српски језик као предмет. Први учитељ у селу био је Атанасије Томић, који је учио децу од 1779. до 1810. године.
По првом систематском попису 1869.годиме Делиблато је имало 3.505 становника, а 2002. године 3.488 становника. Најбројнију етничку групу чине Срби и Румуни .
Румунска православна црква изграђена је 1925. година.
Године 1950. године село добија осмогодишњус школу, која 1961. године добија име "Паја Маргановић" .Нова школска зграда са фискултурном салом и свим условима за образовно-васпитни рад изграђена је 1978. године. Делиблато има, дом културе, библиотеку и дугу културну традицију, коју негује КУД "Паја Маргановић". У Делиблату постоји здравствена станица са апотеком.
Делиблато је познато револуционарно насеље. Борцима и жртвама фашистичког терора подигнути су: Споменик револуције, биста Паји Маргановићу и спомен плоча Паји Маргановићу, Богдану Петровићу и Албу Петру Макри.
У Делиблату ради више спортских клубова: ФК"Омладинац", МРК"Омладинац", Коњички клуб "Делиблато", Удружење спортских риболоваца.Поред тога постоји Ловачко друштво које има свој ловачки дом и Добровољачко ватрогасно друштво.
Близина Чардака, на коме је за потребе организовања омладинских радних акција изграђен комплекс објеката за смештај и исхрану, са амбулантом , а сада још увек у функцији избегличког кампа, на путу је да се развије у туристички центар овог подручја, погодан за излетнички туризам, стационирани боравак туриста исл.

Гај је изграђен на лесној тераси, на месту где се она благо спушта у алувијалну раван Дунава, на 78 метара надморкс евисине. Дунав протиче јужним ободом Гаја у дужини од 7 километара.
Кроз насеље пролази регионални пут Ковин - Бела Црква. Од Ковина је удаљен 9 километара, а од Беле Цркве 35 километара. Поред тога Гај је повезан преко Малог Баваништа са Дунавом.
Гај спада у ред веома старих насеља. Историјски документ о Гају датира из 1355. године када је забележен као насеље које припада крашовској жупанији. На месту Старог села данас постоји православни манастир и неколико салаша.
Током 14. и 15. века Гај је био значајна раскрсница између ковинског утврђења, дубовачког на Дунаву и насеља на северу.
У првим налетима Турака био је уништен и све до 1713. године није постојао. После протеривања Турака досељава се известан број становника, а 1717. године припадао је вршачком округу. Године 1753 означен је као српско насеље. Велике поплаве педесетих година 18. века, потпуно су уништиле насеље, тако да је на карти Мерција из 1761. године означено као ненасељено. Након тога насеље се гради на данашњем месту.
Године 1770. по наређењу Марије Терезије припао је српској војној граници, а 1873. године прикључен је тамишкој жупанији и исте године добија право на одржавање недељних пијаца. Три године касније формирана је Кредитна задруга. Од 1893. до 1895. године подиже се парк у центру насеља.
Током 1900. године, формирана је Водна задруга која је изградила насип поред Дунава.
После Првог светског рата Гај је ушао у састав подунавске области. У првим послератним годинама доселио се известан број Румуна, претежно сточара и 20 чешких породица из Гарника.
Гај има богату револуционарну традицију. У Гају је 8. марта 1942. године у кући породице Стојковић основан Јужнобанатски партизански одред. У НОБ своје животе дало је близу 200 становника Гаја. У октобу 1965. године у знак сећања на Мишу Стојковића откривена је биста погинулом команданту Одреда.
По попису из 1869. године Гај је имао 1.526 становника, а по последњем попису 2002. године 3.302 становника. Срби су изразито најбројнији народ у Гају.
Прва школа је почела са радом још крајем 18. века као четвороразредна, у 19. веку имала је 6 разреда, а од Другог светског рата је основмогодишња.. Основна школа "Миша Стојковић" ради oд 1985. године у новој згради која задовољава све захтеве данашњег образовања. У Гају постоји Дом културе у коме ради КУД "Гај" и библиотека. Постоје Српска православна црква подигнута 1791.године, Римокатоличка црква подигнута 1940.године, а у Старом селу Српски православни Манастир светих 40 мученика из 1781.године.
Током 1980. године изграђена је нова здравствена станица са апотеком.
У Гају постоји неколико спортских клубова: ФK"Партизан", ОК"Будућност", Шах клуб "Гај", Коњички клуб, као и Ловачко друштво , Добровољно ватрогасно друштво, Актив жена и друга удружења.

Скореновац је изграђен на периферном делу лесне терасе, на 77 метара надморске висине. Скореновац је повезан асфалтним путем са Ковином, од којег је удаљен 6 километара. Поред тога асфалтним путем повезан је са Плочицом, а преко Банатског Брестовца и са Панчевом. Летњим путевима повезан је са Баваништем, Плочичким Ритом и Дунавом.
Скореновац је подигнут на данашњем месту 1883. године после велике поплаве која је задесила алувијалну раван Дунава и насеља на њој. Ранији положај насеља био је поред Дунава. Први пут се помиње 1414. - 1440. године као насеље које је улазило у састав ковинске жупаније. Након тога пуна 4 века се не помиње. Ново насељавање извршено је 1869. године под руководством Команде Војне границе, а ново насеље је названо Ђурђево. Први становници били су Мађари досељени из Јаношика, Јерменоваца и Банатског Новог Села. Поред њих доселио се и известан број Бугара из Банатског Душановца (данас Банатски Двор).
Досељеници су добили бесплатно земљиште и плацеве за куће с тим што су били дужни да изграде насипе поред Дунава и исушују простране ритске површине. Крајем 1870. године досељено је 70 немачких породица из Пландишта. Новоизграђене насипе Дунав је 1876. године пробио и том приликом поплављен је цео хатар, а насеље је скоро у потпуности било уништено. Већи број становника се вратио у стари завичај, а мањи део је остао и обновио насеље.
Ново веће насеље у Ђурђево извршено је током 1882. и 1883. године, када се доселило 2.200 становника из Ердеља. И ови становници нису имали среће, јер је Дунав 1887. године поново пробио насипе, уништио летину и тешко оштетио насеље. После тога становници напуштају Ђурђево ( касније Скореновачки Рит, а данас Плочички Рит) и ново насеље подижу на месту данашњег Скореновца. Ново насеље је названо Szekelykeve. Крајем 1891. године када је почела градња цркве и почетком 1892. године када је црква завршена почиње се са писањем црквених књига.
Назив Скореновац добија 1888. године. После тога име насеља је мењано још неколико пута. За време окупације називало се Секел, а од ослобођења поново Скореновац.
Честе поплаве Дунава битно су утицале на кретање и број становника. Према првом систематском попису 1869. године у Ђурђеву је било 396 становника. Апсолутно највећи број становника забележен је 1910. године 4.541 становник. По попису из 2002. године Скореновац је имао 2.501 становника. Највећи број становника су Мађари.
У 1980. години завршена је нова здравствена станица. У Скореновцу постоји основна школа која је стара колико и само насеље. Од 1981. године гради се нова школска зграда и ОШ "Жарко Зрењанин" постаје савремено уређена, једна од најлепших школа у окружењу. У Скореновцу култура има дугу традицију коју успешно негују два културно-уметничка друштва: "Петефи Шандор" и "Салмасал". Насеље има библиотеку са читаоницом, биоскоп и омладински дом. У Скореновцу постоји Римокатоличка црква.
Скореновац има Фудбалски клуб "Плави Дунав", Стонотениски клуб "Дожа".Поред тога постоји Ловачко друштво, два удружење голубара, Удружење спортских риболоваца, Добровољно ватрогасно друштво, Актив жена.
За успешан рад Месна заједница је добила више признања и награда, а најзначајније су: "Октобарска награда ослобођења општине Ковин" и Диплома за освојено друго место на покрајинском такмичењу: "Улепшајмо месну заједницу".
ВАЖНИЈИ ДОГАЂАЈИ И ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ :
- 1885. године Јанош Михаљ је био први учитељ у селу;
- 1886. године први судија, а уједно и председник села је био Агоштон Колар;
- 1889. године завршена је школска зграда;
- 1892. године завршена је градња католичке цркве, а први свештеник је био Ференц Демеле;
- 1894. године основана је Земљорадника кредитна задруга, а председник је био Ференц Делеме;
- 1895. године основана је и права библиотека, а први библиотекар био је Јанош Хајагош;
- 1898. године Др. Јожеф Клајн, са службом у Ковину прихватио је понуду да се брине о здрављу Скореновчана;
- 1899. године основана је прва Добровољна ватрогасна бригада, председник је био Јохан Киршгаснер, а командир Јохан Михаљ;
- 1900. године Др. Еду Урбанек постаје први стални лекар у селу;
- 1906. године основано је Ловачко друштво, а оснивачи су били Ђула Сабатка и Деже Тери;
- 1912. године Каталин Ригер, отворила је први моторни млин у селу. Млин је радио све до почетка 70 - тих година, када је зграда срушена;
- 1913. године основана је Потрошачка и употребљивачка задруга са продавницом "Ханђа";
- Тамаш Јунг (1919-1992) бискуп.
- 1924. године Црвени крст је почео са хуманитарним активностима, а званично је основан
- 1931. године, председник је био ДР. Имре Ласло;
- 1925. године основано је Културно-уметничко друштво, које од 1948. године носи назив "Шандор Петефи";
- 1932. године основано је Повереништво Удружења занатлија са обућарем Андрашем Бирчаком, као председником;
- 1932. године је основан ФК "Плави Дунав", председник је био Миливој Ђуркин.
- Иштван Бот ( 1943-2004) свештеник
- Др.мр. Габријел Атаљанц, доктор, неуропсихијатар, песник, бивши омладински првак Србије у троскоку, отац балерине Ашкен Атаљанц;
- Деже Нађ, пољопривредник, првак Југославије у приносу жита по хектару 1975. године;
- Золтан Шебешчан, бивши фудбалер Бајера из Леверкузена;
- Ласло Варга, средњошколски првак у скоку у даљ на СОШОВ-у 1977. године;
- Зоран Михајловић, омладински првак Војводине у бацању кугле из 1977. године;
- Золтан Дани, пуковник Војске Југославије, који је 1999.године за време НАТО бомбарбовања Југославије командовао јединицом која је оборила "невидљиви Ф-117" авион.

Баваниште лежи 11 километара од Ковина с којим је повезано асфалтним путем. Овај пут уједно повезује Баваниште с Панчевом. Баваниште има добар положај јер лежи на магистралном путу Београд - Панчево - Ковин - Смедерево, односно Ковин - Бела Црква - Калуђерово - Румунија.

Баваниште спада у ред старих насеља jужног Баната па и читаве Војводине. Први пут се спомиње 1412. године када се јавља под називом пустара Болванис. Припадало је ковинској жупанији. Године 1428. забележено је као насеље. Покоравањем Баната од стране Турака Баваниште је опустело. Године 1660. на карти су забележена два насеља: Велико и Мало Баваниште. Велике промене (сеобе, ратови, болести) током 18 века битно су утицале на даљи развој Баваништа. На картама 1723. и 1761. године се оба насеља означавају као ненасељена. Међутим, како се насеље одликовало плодним земљиштем, Аустрија је одлучила да се подигне и обнови Баваниште. Тако се 1766. године у Баваниште досељавају Срби претежно из Ковина, Гаја и Дубовца.
Број становника у Баваништу је доста варирао. Систематски попис се води од 1869. године. Узроци варирања броја становника су вишеструки. Током 19. века становништво је смањено због колере и других заразних болести, затим због миграција, а у 20. веку због ратова, миграција и економских проблема. Највећи број становника 6.836 забележен је 1910. године. По попису од 2002. године Баваниште је имало 6.106 становника. Најбројнији су Срби и Роми.Године 1768. оснива се Црквена парохија, 1772. године помиње се школа, а нова црква подиже се 1778. године. Грунтовне књиге Баваниште је добило 1809. године. Прва наменска зграда за потрбе школе подигнута је 1831. са две учионице и два учитељска стана. Године 1834. Баваниште има 6 пренумераната на Вукову "Даницу". Недељне пијаце одржавале су се редовно од 1854. године, а званичну пијацу добија 1859. Државну пошту добија 1868. године. Школску библиотеку добија 1879, читаоницу 1888, апотеку 1892. године када је избушен и први артешки бунар."Вероисповедаоно забавиште за децу млађу од 6 година" добило је 1894.године.Исте године изграђена је пруга Ковин - Владимировац - Вршац и отворена је железничка станица. Године 1895. посађен је испред општине мали парк.
Након завршетка Првог светског рата Баваниште је ушло у састав Подунавске области.
Пољопривредна газдинска школа оснива се 1904. године, која се 1920. трансформише у женску домћичку школу.Нова зграда Основне школе "Бора Радић" је подигнута је 1968. године. Током 1981. године завршена је здравствена станица са апотеком.У Баваништу постоји Дом културе, са библиотеком и биоскопом. Од 1978. године ради КУД "Жарко Зрењанин" који је и оснивач Огранка "Вукове Задужбине" од 2003. године, са којим успешно организује oд 2001.године и ван Србије познату манифестацију "Дани ћирилице". КУД "Бећарац" основан је 2008. године.На згради Задружног дома постоји спомен плоча, а у парку споменик палим брцима и жртвама у Другом светском рату.У Баваништу постоји више спортских клубова:ФК"БСК",Одбојкашки клуб "Баваниште", Шах клуб "Баваниште", Коњички клуб.Добровољно ватрогасно друштво једно је од најстаријих у општини. Ловачко друштво има свој ловачки дом.
У Баваништу су живели: Теофил Димић, Илија Коларац, Борислав Пекић, професор Музичке академије Вера Медаковић, Професор. др. Радмила Милосављевић Шајковић, академик проф. др. Видојко Јовић, сликар Мика Обрадовић . У Баваништу и данас живи и ствара академски сликар Васа Доловачки.