АКТУЕЛНОСТИ

Претходна Следећа Страна:

ИНТЕРАКТИВНО О СПОРТУ СА ОЛИМПИЈЦЕМ АЛЕКСАНДРОМ КУКОЉЕМ

19-09-2019 читања:66 ИЗ ОПШТИНЕ

ИНТЕРАКТИВНО О СПОРТУ СА ОЛИМПИЈЦЕМ АЛЕКСАНДРОМ КУКОЉЕМ

У суботу, 21. септембра од 16 часова у просторијама Установе за спорт Ковин (борилачка сала) одржаће се интерактивно предавање на тему спорта. Гости предавања су трофејни џудиста/олимпијац Александар Кукољ - Европски шампион 2017. и освајач бројних других одличја. Он ће одржати интеракцију са свим учесницима семинара  и покушати да им пренесе што је више могуће знања и вештине.

Опширније

СА 41. СЕДНИЦЕ ВЕЋА

18-09-2019 читања:172 ИЗ ОПШТИНЕ

СА 41. СЕДНИЦЕ ВЕЋА

На заседању одржаном данас, 18. септембра, Општинско веће утврдило је предлог Одлуке о распоређивању буџетских средстава националним саветима националних мањина на територији општине Ковин. Предлог се доставља СО Ковин на разматрање и усвајање.

Опширније

НОВИ ЦИКЛУС ФРАНЦУСКОГ ФИЛМА У БИОСКОПУ У КОВИНУ

18-09-2019 читања:37 ИЗ ОПШТИНЕ

НОВИ ЦИКЛУС ФРАНЦУСКОГ ФИЛМА У БИОСКОПУ У КОВИНУ

За љубитеље новије европске кинематографије, од вечерас у биоскопу у Ковину креће још један Француски филмски караван. Циклус под називом „Доба сазревања“ садржи четири филска остварења: „Велики умови“, „Валеј“, „Као лав“ и „Радионица“, сви филмови настали су у периоду 2011-2017. година

Опширније

ВЕЛИКА АКЦИЈА ЧИШЋЕЊА ДИВЉИХ ДЕПОНИЈА

17-09-2019 читања:86 ИЗ ОПШТИНЕ

ВЕЛИКА АКЦИЈА ЧИШЋЕЊА ДИВЉИХ ДЕПОНИЈА

Удружење спортиста "Фамилија" организује у среду, 18.09. и у четвртак, 19.09,  велику акцију чишћења зелених површина на територији Општине Ковин.  Прва локација где ће се организовати акција чишћења дивљих депонија и зелених површина јесте ковински Дунавац.  Из удружења позивајуј сву омладину и грађане да се окупе у среду у 10 часова на Дунавцу!

Опширније

ФЕСТИВАЛ „МАЛИ ХРАБРИША“ У ОКТОБРУ У КОВИНУ

16-09-2019 читања:264 ИЗ ОПШТИНЕ

ФЕСТИВАЛ „МАЛИ ХРАБРИША“ У ОКТОБРУ У КОВИНУ

Председница општине Сања Петровић примила је данас на радном састанку члана УО Асоцијације „Спорт за све Србије“ и председника Спортско рекеративне асоцијације Пожаревац Бранислава Дмитровића, а поводом одржавања спортско рекреативног фестивала „Мали храбриша“ у Ковину, који се планира за другу полвину октобра и иницијаног састанка на тему упознавања са радом Асоцијације и формирања локалне такве организације за Ковин.

Опширније

У ПЛОЧИЦИ ОДРЖАНЕ 11. ЗАБОРАВЉЕНЕ ИГРЕ И ВЕШТИНЕ

16-09-2019 читања:163 ИЗ ОПШТИНЕ

У ПЛОЧИЦИ ОДРЖАНЕ 11. ЗАБОРАВЉЕНЕ ИГРЕ И ВЕШТИНЕ

 суботу, 14. септембра, домаћини ове манифестације и организатори такмичења у Заборављеним играма и вештинама -  МЗ Плочица и ОШ „Ђура Филиповић“ Плочица, дочекали су бројне госте  из  ОШ „Јован Јовановић Змај“ Ковин,  ОШ „ Жарко Зрењанин“ Скореновац и ОШ“Ђура Јакшић“ Ковин. Посебну част учинио је домаћинима директор Центра за културу Ковин, Миливој Грчић  који је игре отворио, поздравио госте и...

Опширније

УПИС У ШКОЛУ ШАХА

16-09-2019 читања:54 ИЗ ОПШТИНЕ

УПИС У ШКОЛУ ШАХА

Упис нових полазника у школу шаха ШК „Раднички“ Ковин је данас, 16. септембра, од 19 часова у Сали за мале спортове (на спрату).

Опширније

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПИСМЕНОСТИ

09-09-2019 читања:119 ИЗ ОПШТИНЕ

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПИСМЕНОСТИ

Поводом Међународног дана писмености у Библиотеци „Вук Караџић“ Ковин,постављена je изложба на тему развоја писмености код нас и у свету. Међународни дан описмењавања УНЕСKO је установио 1967. године с циљем да укаже на важност читања и писмености у животу појединца и друштва у целини. Појам писмености и његово значење последњих тридесет година драстично се променио.

Опширније

СОЛАРНА РАСВЕТА ЗА ШКОЛУ У ПЛОЧИЦИ

21-08-2019 читања:251 ИЗ ОПШТИНЕ

СОЛАРНА РАСВЕТА ЗА ШКОЛУ У ПЛОЧИЦИ

Удружење грађана „Еко зона Ковин“ је ових дана пријатно изненадило ученике и наставнике  ОШ“Ђура Филиповић“ у Плочици. Наиме, школско двориште добило је соларну расвету.

Опширније

Очекују се: КАРТЕ НАДЕЛЕ ЗЕМЉИШТА

17-08-2019 читања:233 ИЗ ОПШТИНЕ

Очекују се: КАРТЕ НАДЕЛЕ ЗЕМЉИШТА

Реализација пројеката Комасације је у току. Очекује се да ове јесени учесници комасације могу увести у нове поседе. Комисија за комасацију је извршила путем својих радних тела: процену земљишта,утврдила фактичко стање и узела жеље учесника комасације за груписање земљишта. Утврђени су предлози за локације нових поседа и редослед парцела у таблама за наделу (у КО Плочици 155 табли и КО Скореновцу 55...

Опширније

ТРЕЋЕ ПРСКАЊЕ КОМАРАЦА ИЗ ВАЗДУХА

13-08-2019 читања:156 ИЗ ОПШТИНЕ

ТРЕЋЕ ПРСКАЊЕ КОМАРАЦА ИЗ ВАЗДУХА

Уколико се стекну неопходни метео услови, предузеће „Еко-Дез“ из Београда урадиће трећи овосезонски третман сузбијања комараца из ваздуха на територији општине Ковин

Опширније

МИЛОЈКОВ ГОСТ У ЕМИСИЈАМА ЈАВНИХ СЕРВИСА

09-08-2019 читања:275 ИЗ ОПШТИНЕ

МИЛОЈКОВ ГОСТ У ЕМИСИЈАМА ЈАВНИХ СЕРВИСА

Промотер акције „Бициклом за бебе“, наш Душан Милојков, по повратку из Брисела, а пошто је прешао невероватних 8.352 километра Европом, од Ковина и Панчева – прве утиске о путовању ради реализације хуманог пројекта пренео је редакцијама наших јавних медијских сервиса. На Првом програму РТС-а данас, 9. августа, Дуле је гост у емисији „Ово је Србија“ од 15.30.

Опширније

„БИЦИКЛОМ ЗА БЕБЕ“ – НА ЦИЉУ ПОСЛЕ ПРЕЂЕНИХ 8.000 КМ

07-08-2019 читања:297 ИЗ ОПШТИНЕ

„БИЦИКЛОМ ЗА БЕБЕ“ – НА ЦИЉУ ПОСЛЕ ПРЕЂЕНИХ 8.000 КМ

Ротари клуб Панчево и  дистрикт 2483 Србија – Црна Гора организовали су велику хуманитарну акцију “Bike for Babies” (Бициклом за бебе) чији је циљ набавка инкубатора за дечје одељење Опште болнице Панчево, а главни промотер акције је наш бициклиста Душан Дуле Милојков, који је 1. јуна кренуо из Панчева и возио кроз Србију, Црну Гору, Републику Српску, Словенију, Италију, Шпанију,...

Опширније

СВЕТСКО ПРИЗНАЊЕ КОВИНСКОМ НАСТАВНИКУ

05-08-2019 читања:577 ИЗ ОПШТИНЕ

СВЕТСКО ПРИЗНАЊЕ КОВИНСКОМ НАСТАВНИКУ

Дејан Крецуљ, професор физике и групе информатичко-технолошких предмета ковинске ОШ “Јован Јовановић Змај” добитник је престижног светског признања најбољим наставниима “Global Teacher Award 2019”.

Опширније

УЧЕСНИЦИ ИЗ ДИЈАСПОРЕ У БАВАНИШТУ, ОДРЖАН ДРУГИ ДЕО ДЕЧЈЕГ САБОРА "ДАНИ ЋИРИЛИЦЕ 2019."

05-08-2019 читања:234 ИЗ ОПШТИНЕ

УЧЕСНИЦИ ИЗ ДИЈАСПОРЕ У БАВАНИШТУ, ОДРЖАН ДРУГИ ДЕО ДЕЧЈЕГ САБОРА "ДАНИ ЋИРИЛИЦЕ 2019."

Други део овогодишњег Сабора „Дани ћирилице“ одржан је у среду, 31. јула, у сали сеоског дома и месне заједнице у Баваништу, а домаћини су угостили децу и наставнике из српских дописних школа које раде диљем света. Ове године, из дијаспоре је стигло око 500 радова. Да лично приме захвалнице, овога пута допутовали су из Италије, Немачке, Швајцарске, Француске, Грчке и...

Опширније

ДРУГИ ПУТ СЕ САСТАЛИ БЕЋАРИ НА КОНЦЕРТУ „НЕК ЗВОНЕ ТАМБУРЕ“

03-08-2019 читања:209 ИЗ ОПШТИНЕ

ДРУГИ ПУТ СЕ САСТАЛИ БЕЋАРИ НА КОНЦЕРТУ „НЕК ЗВОНЕ ТАМБУРЕ“

У суботу 27. јула, у Ковину је одржан други по реду концерт тамбурашких састава из околине и региона, под називом „Нек звоне тамбуре“. На летњој позорници, пред бројном публиком која је трибине испунила до последњег места, ређали су се оркестри тамбурица:...

Опширније

КОВИНСКО КУЛТУРНО ЛЕТО 2019.

01-08-2019 читања:355 ИЗ ОПШТИНЕ

КОВИНСКО КУЛТУРНО ЛЕТО 2019.

Програми традиционалног „Ковинског културног лета“, које реализује Центар за културу, почињу сутра, 2. августа и трајаће до краја месеца, петком и суботом. Притом, суботом је и матине програм за децу, поред главног програма у вечерњим сатима.

Опширније

УЧВРШЋИВАЊЕ САРАДЊЕ СА КАВАДАРЦИМА

01-08-2019 читања:259 ИЗ ОПШТИНЕ

УЧВРШЋИВАЊЕ САРАДЊЕ СА КАВАДАРЦИМА

Посебни гости Центра за културу Ковин током „Дана ковинске славе“ били су побратими из Кавадараца у Северној Македонији.  Директан повод боравка четворочлане делегације био је потписивање Споразума о сарадњи у области културе, односно протокол којим се установљава међународни етно фестивал традиционалне музике који би се, почев од наредне године, одржавао у Кавадарцима и у Ковину под истим називом и са истим...

Опширније

КОВИН СЛАВИ САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА

26-07-2019 читања:646 ИЗ ОПШТИНЕ

КОВИН СЛАВИ САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА

Резањем славског колача и отварањем изложбе „Звук светло боја“ – ексклузивне поставке дела Милана Коњовића из галерије у Сомбору, уз уметнички програм који су извеле Неда Николић и Теодора Радовић, уз музику „Ковинских бећара“ након тога, синоћ је у Центру за културу Ковин отпочео тродневни свечарски програм посвећен обележавању славе Ковина, Сабора светог архангела Гаврила.

Опширније

OБУКА ''НОВИ ПРИСТУПИ, МЕТОДОЛОГИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИОНИ МОДЕЛИ У УПРАВЉАЊУ ЈАВНОМ СВОЈИНОМ'' ОДРЖАНА У КОВИНУ

19-07-2019 читања:298 ИЗ ОПШТИНЕ

OБУКА ''НОВИ ПРИСТУПИ, МЕТОДОЛОГИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИОНИ МОДЕЛИ У УПРАВЉАЊУ ЈАВНОМ СВОЈИНОМ'' ОДРЖАНА У КОВИНУ

Изградња капацитета у области управљања јавном имовином запослених у општинама Ковачица и Ковин, једна је од активности која ће се реализовати кроз пројекат „Унапређење руралног развоја кроз учинковито управљање имовином”. Циљ ове обуке је да се службеници Општинске управе Ковин припреме за ново и ефикасније управљање јавном својином.

Опширније

ОБАВЕШТЕЊЕ О СУЗБИЈАЊУ ЛАРВИ КОМАРАЦА 23. ЈУЛА

18-07-2019 читања:416 ИЗ ОПШТИНЕ

ОБАВЕШТЕЊЕ О СУЗБИЈАЊУ ЛАРВИ КОМАРАЦА  23. ЈУЛА

Из надлежне службе Општинске управе Ковин обавештавају становништво и удружења пчелара да ће,  уколико се стекну неопходни метео услови, предузеће Еко-Дез из Београда урадиће третман сузбијања ларви комараца на територији општине Ковин са посебним освртом на обалу реке Дунав са Ковинске стране, Дунавац, Шљункару, Црну Бару, Поњавицу и каналску мрежу – Велики Канал испод Пролетерске улице на поцршини од 44...

Опширније

НАСТАВЉАЈУ СЕ РАДОВИ НА РЕКОНСТРУКЦИЈИ БИБЛИОТЕКЕ “ВУК КАРАЏИЋ“ КОВИН

10-07-2019 читања:373 ИЗ ОПШТИНЕ

НАСТАВЉАЈУ СЕ РАДОВИ НА РЕКОНСТРУКЦИЈИ БИБЛИОТЕКЕ “ВУК КАРАЏИЋ“ КОВИН

Радови на инвестиционом одржавању Библиотеке„Вук Караџић“ Ковин  почињу у понедељак 15. јула и трајаће до 15. августа 2019.године.

Опширније

ИЗ ПОКРАЈИНЕ ВОЗИЛО ЗА ПРЕВОЗ ПАЦИЈЕНАТА НА ДИЈАЛИЗУ, ДОНЕТ ПРАВИЛНИК И ПРОГРАМ ПОЛАГАЊА ИСПИТА ЗА ОБАВЉАЊЕ ТАКСИ ПРЕВОЗА

09-07-2019 читања:607 ИЗ ОПШТИНЕ

ИЗ ПОКРАЈИНЕ ВОЗИЛО ЗА ПРЕВОЗ ПАЦИЈЕНАТА НА ДИЈАЛИЗУ, ДОНЕТ ПРАВИЛНИК И ПРОГРАМ ПОЛАГАЊА ИСПИТА ЗА ОБАВЉАЊЕ ТАКСИ ПРЕВОЗА

На 22. телефонској седници Општинског већа општине Ковин, одржаној данас, једногласно је утврђен предлог Одлуке о подизању споменика посвећеног писцу Александру Петровићу-Петефи Шандору. 

Опширније

ДАНИ КОВИНСКЕ СЛАВЕ 25-27. ЈУЛ

09-07-2019 читања:1438 ИЗ ОПШТИНЕ

ДАНИ КОВИНСКЕ СЛАВЕ 25-27. ЈУЛ

Поводом 26. јула, славе храма Сабора светих архангела у Ковину,  коју  Ковинци традиционално обележавају као градску славу, ове године биће организован тродневни програм под називом „Дани ковинске славе“.  Програм организују ковинске месне заједнице (ове године домаћин славе је Прва МЗ), Центар за културу и Туристичка организација општине, под покровитељством Општине Ковин.

Опширније

НЕДЕЉА РУСКОГ ФИЛМА

08-07-2019 читања:221 ИЗ ОПШТИНЕ

НЕДЕЉА РУСКОГ ФИЛМА

У Центру за културу Ковин вечерас почиње Ревија руских филмова, коју организује Центар за очување традиције србско-руског братства „Православац“ Ковин, уз подршку Руског дома.

Опширније

СА 39. СЕДНИЦЕ ВЕЋА: ИМЕНОВАНА КОМИСИЈА ЗА ПРОЦЕНУ ШТЕТЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ

05-07-2019 читања:451 ИЗ ОПШТИНЕ

СА 39. СЕДНИЦЕ ВЕЋА: ИМЕНОВАНА КОМИСИЈА ЗА ПРОЦЕНУ ШТЕТЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ

Општинско веће је данас, на седници коју је водио заменик председнице општине Зоран Николић, донело Решење о именовању Комисије за процену штете од елементарних непогода насталих у току 2019. године на пољопривредном земљишту на територији општине Ковин.

Опширније

УТВРЂЕНА ПРАВИЛА ТАКСИ ПРЕВОЗА

05-07-2019 читања:946 ИЗ ОПШТИНЕ

УТВРЂЕНА ПРАВИЛА ТАКСИ ПРЕВОЗА

На телефонској седници од 3. јула, Веће је донело неколико аката у вези са ауто-такси превозом на територији општине Ковин. Донет је Програм за организовање такси превоза и одређивање оптималног броја такси возила. Утврђен је број од 55 такси возила, за период од наредних пет година (програм погледајте у прилогу).

Опширније

ПРСКАЊЕ КОМАРАЦА ИЗ ВАЗДУХА У ПОНЕДЕЉАК, 8. ЈУЛА

05-07-2019 читања:418 ИЗ ОПШТИНЕ

ПРСКАЊЕ КОМАРАЦА ИЗ ВАЗДУХА У ПОНЕДЕЉАК, 8. ЈУЛА

Из надлежне службе Општинске управе Ковин обавештавају становништво и удружења пчелара да ће, уколико се стекну неопходни временски условиу, предузеће Еко-Дез из Београда урадити третман сузбијања комараца на територији општине Ковин из ваздуха у понедељак, 8. јула 2019. године. 

Опширније

ПОТПИСАН АНЕКС УГОВОРА СА „ДЕЛТА ДАНЈУБОМ“

05-07-2019 читања:652 ИЗ ОПШТИНЕ

ПОТПИСАН АНЕКС УГОВОРА СА „ДЕЛТА ДАНЈУБОМ“

У присуству најближих сарадника обе стране, председница општине Ковин Сања Петровић и Сунил Мамгаин, директор индонежанске фирме „Делта Данјуб“ која послује у Ковину од 2015. године, јуче су потписали Анекс I уговорa о давању у закуп непокретности у јавној својини у Блоку 119, којим се закупац обавезује да износ укупне закупнине уговорене на 49 година исплати у целости до краја...

Опширније

20. СЕДНИЦА СО: ДОНЕТА МРЕЖА ПРЕДШКОЛСКИХ УСТАНОВА; УЛИЦЕ У ЖАРКОВЦУ, ПРЕКО ПОЊАВИЦЕ, КОД МОСТА ДОБИЛЕ НАЗИВЕ

04-07-2019 читања:610 ИЗ ОПШТИНЕ

20. СЕДНИЦА СО: ДОНЕТА МРЕЖА ПРЕДШКОЛСКИХ УСТАНОВА; УЛИЦЕ У ЖАРКОВЦУ, ПРЕКО ПОЊАВИЦЕ, КОД МОСТА ДОБИЛЕ НАЗИВЕ

На заседању одржаном у уторак, 2. јула, одборници СО Ковин једногласно су донели Одлуку о мрежи јавних предшколских установа са седиштем на територији општине Ковин. Мрежу чини укупно 10 објеката, од којих су два у Ковину и по један у 8 (осам) насељених места, у зградама основних школа у Баваништу, Делиблату, Гају, Плочици, Скореновцу, Дубовцу, Мраморку, Малом Баваништу (објекат ОШ...

Опширније

ОБАВЕШТЕЊЕ О СУЗБИЈАЊУ ОДРАСЛИХ ФОРМИ КОМАРАЦА 02. ЈУЛА

25-06-2019 читања:665 ИЗ ОПШТИНЕ

ОБАВЕШТЕЊЕ О СУЗБИЈАЊУ ОДРАСЛИХ ФОРМИ КОМАРАЦА 02. ЈУЛА

Уколико се стекну неопходни метео услови, предузеће Еко-Дез из Београда урадиће нови третман сузбијања комараца на територији општине Ковин у уторак, 02. јула – из ваздуха и са земље.

Опширније

ПРИЈЕМ ЗА ВУКОВЦЕ И НАЈУСПЕШНИЈЕ ЂАКЕ У ШКОЛСКОЈ 2018/19.

21-06-2019 читања:657 ИЗ ОПШТИНЕ

ПРИЈЕМ ЗА ВУКОВЦЕ И НАЈУСПЕШНИЈЕ ЂАКЕ У ШКОЛСКОЈ 2018/19.

Под покровитељством председнице општине, у сарадњи са  Центром за културу Ковин, Одељењe за јавне службе и општу управу ОУ организовало је традиционални пријем и свечану доделу диплома за „вуковце“ и најуспешније ђаке основних и средњих школа са територије општине у школској 2018/19. години. 

Опширније

19. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ: ДОНЕТ ДРУГИ РЕБАЛАНС БУЏЕТА ЗА 2019.

21-06-2019 читања:468 ИЗ ОПШТИНЕ

19. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ: ДОНЕТ ДРУГИ РЕБАЛАНС БУЏЕТА ЗА 2019.

На 19. заседању одржаном у петак, 14. јуна, одборници СО Ковин донели су Одлуку о Завршном рачуну буџета општине Ковин за 2018. годину са Извештајем о ревизији консолидованих финансијских извештаја завршног рачуна буџета општине Ковин за 2018. годину.

Опширније

ЗАНАВЉАЊЕ СПОРТСКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ – ПРВИ „СИНУО“ ОТВОРЕНИ КОШАРКАШКИ ТЕРЕН

20-06-2019 читања:468 ИЗ ОПШТИНЕ

ЗАНАВЉАЊЕ СПОРТСКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ – ПРВИ „СИНУО“ ОТВОРЕНИ КОШАРКАШКИ ТЕРЕН

У периоду одмора између две спортске сезоне, током летњих месеци биће изведени бројни радови на текућем одржавању спортских објеката и терена на територији општине Ковин. 

Опширније

ПОТЕКЛА ВОДА ДУНАВСКОМ МАКЕТОМ

20-06-2019 читања:615 ИЗ ОПШТИНЕ

ПОТЕКЛА ВОДА ДУНАВСКОМ МАКЕТОМ

У присуству неколико стотина грађана, представника свих органа локалне власти, установа, предузећа, на посебној свечаности у амбијенту тврђаве Стари Град, прошлог четвртка је званично пуштена у функцију  реконструисана Макета дунавског тока кроз Србију, изливена пре 55 година, али последњих деценија слабо одржавана и неправедно запуштена, с обзиром да заправо има потенцијал изузетне туристичке атракције. 

Опширније

„НАША РАДОСТ“ УЛЕПШАЛА „ СТАРОГ ЛАЛУ“

18-06-2019 читања:320 ИЗ ОПШТИНЕ

„НАША РАДОСТ“ УЛЕПШАЛА „ СТАРОГ ЛАЛУ“

У оквиру овогодишњег првог дана програма манифестације „ Стари Лала“, Предшколска установа „Наша радост“ је на платоу Центра за културу 15. јуна одржала приредбу за све присутне.

Опширније

ШАХИСТИ НА КРАЈУ ПРОЛЕЋНЕ СЕЗОНЕ

18-06-2019 читања:224 ИЗ ОПШТИНЕ

ШАХИСТИ НА КРАЈУ ПРОЛЕЋНЕ СЕЗОНЕ

У последњем колу пролећног дела Банатске лиге, шахисти „Радничког“ изгубили су у дербију од шампиона, екипе Старчева, са 3,5:2,5.  „Раднички“ заузима трећу позицију и на јесен ће се, у директном окршају са другопласираном екипом „ПАШК“ из Панчева, одлучивати о уласку у разигравање за виши ранг. Да подсетимо, у разигравање за улазак у Војвођанску лигу, квалификују се две првопласиране екипе.

Опширније

АНСАМБЛ ПЕСМЕ И ПЛЕСA РУСКЕ ВОЈСКЕ НАСТУПИЋЕ У КОВИНУ

18-06-2019 читања:481 ИЗ ОПШТИНЕ

АНСАМБЛ ПЕСМЕ И ПЛЕСA РУСКЕ ВОЈСКЕ НАСТУПИЋЕ У КОВИНУ

У суботу, 22. јуна 2019. од 20 часова, Ковинци ће имати јединствену прилику да уживају у наступу Ансамбла песме и плеса ваздушно-десантних једииница војске Руске федерације. Овај сјајни ансамбл води начелник Владислава Твјордиј, потпуковник, који је и диригент.

Опширније

ТА ИЗВОЛТЕ ДОЋИ - СТАРИ ЛАЛА ДЕВЕТИ ПУТ

14-06-2019 читања:627 ИЗ ОПШТИНЕ

ТА ИЗВОЛТЕ ДОЋИ - СТАРИ ЛАЛА ДЕВЕТИ ПУТ

Опште удружење предузетника општине Ковин - секција Стари Лала, под покровитељством Општине Ковин, организује 9. по реду Манифестацију „Стари Лала“ и позива на дружење у суботу и недељу, 15. и 16. јуна „у центру Ковина и оближњим сокацима“. Оба дана улице Старог Лале отворене су за посетиоце од 10.00 до 22.00 часа. Позвани су, као и увек до сада, сви...

Опширније

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ИЗ „КОВИНСКОГ КОМУНАЛЦА“ – ПРОМЕНА РЕЖИМА ИЗНОШЕЊА СМЕЋА

14-06-2019 читања:2374 ИЗ ОПШТИНЕ

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ИЗ „КОВИНСКОГ КОМУНАЛЦА“ – ПРОМЕНА РЕЖИМА ИЗНОШЕЊА СМЕЋА

Из ЈКП „Ковински комуналац“ Ковин саопштавају следеће: Обавештавају се корисници комуналних услуга да се, почев од 16.06.2019. године, мења режим изношења смећа, па ће се оно износити - уместо у вечерњим и ноћним сатима...

Опширније

КОНЦЕРТ ДЕЧЈЕ МУЗИКЕ

13-06-2019 читања:270 ИЗ ОПШТИНЕ

КОНЦЕРТ ДЕЧЈЕ МУЗИКЕ

Подмладак ковинског Хора духовне музике, „Искончић“, приређује  концерт под називом „Чудесни свет музике“ у петак, 14. јуна у Центру за културу Ковин, са почетком у 19 сати. Диригенти су Небојша Петковић и Виолета Помар, корепетитор Ана Ковачевић.

Опширније

ЗА ЧИСТИЈЕ И ЗЕЛЕНИЈЕ ШКОЛЕ – НАГРАДА ЗА ПЛОЧИЦУ

11-06-2019 читања:395 ИЗ ОПШТИНЕ

ЗА ЧИСТИЈЕ И ЗЕЛЕНИЈЕ ШКОЛЕ – НАГРАДА ЗА ПЛОЧИЦУ

За свој труд и ангажовање у оквиру пројекта Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине „За чистије и зеленије школе у Војводини“.  ученици и запослени у ОШ „Ђура Филиповић“ освојили су награду, која је представницима школе уручена на свечаној додели уприличеној 5. Јуна у Сремским Карловцима. Свечаној додели награда присуствовало је 12 ученика школе, директорка, педагошкиња и библиотекарка.

Опширније

НАЈБОЉИ У СРБИЈИ – НА КРИЛИМА ЧАРОБНЕ МУЗИКЕ

11-06-2019 читања:343 ИЗ ОПШТИНЕ

НАЈБОЉИ У СРБИЈИ – НА КРИЛИМА ЧАРОБНЕ МУЗИКЕ

На 20. Републичкој смотри оркестара основних школа и основних музичких школа Србије, одржаној у Сремским Карловцима, у предивној свечаној дворани, оркестар ОШ „Паја Маргановић“ Делиблато освојио је не само прву награду, већ и чланове комисије. 

Опширније

ФЕСТИВАЛ ПЛЕСА

11-06-2019 читања:310 ИЗ ОПШТИНЕ

ФЕСТИВАЛ ПЛЕСА

Установа за спорт била је у недељу, 9. јуна, домаћин традиционалне завршне плесне манифестације у организацији Удружења дечијег и друштвеног плеса из Београда и Предшколске установе „Наша радост“ из Ковина.

Опширније

ОБАВЕШТЕЊЕ О СУЗБИЈАЊУ ОДРАСЛИХ ФОРМИ КОМАРАЦА 15. ЈУНА

11-06-2019 читања:477 ИЗ ОПШТИНЕ

ОБАВЕШТЕЊЕ О СУЗБИЈАЊУ ОДРАСЛИХ ФОРМИ КОМАРАЦА 15. ЈУНА

Уколико се стекну неопходни метео услови, предузеће Еко-Дез из Београда урадиће нови третман сузбијања комараца на територији општине Ковин у суботу, 15. јуна – из ваздуха и са земље.

Опширније

logo2 1

Мраморак је изграђен на контакту лесне заравни и лесне терасе висине 99 до 112 метара надморске висине. Асфалтним путем преко Делиблата повезан је с Ковином који је удаљен 20 километара. Преко Долова повезан је са Панчевом.
Од површинских токова постоји једино мраморачки поток који припада систему Краљевац - баре.
На месту данашњег насеља пронађени су трагови насеља још од најранијих периода. Међутим, поузданијих података нема. Године 1358 у близини данашњег насеља забележен је Беркеш. Ово насеље припадало је крашовској жупанији. После тога је уништено. Тек након три века, тачније 1660. године, помиње се Мраморак. Након протеривања Турака 1717. године имао је 12 домова, а 1761. године означен је као напуштено насеље. Вероватни узроци напуштања насеља били су турски упади и заразне болести. Земљиште је све до 1763. године припадало панчевачком диштрикту, а након формирања немачко-банатске регименте, 1764. године припојено је Војној граници. Насеље се поново формира 1770. године, када је досељен и мањи број Срба и Немаца.
После 1773. године подаци су веома оскудни, што указује на то да је насеље вероватно поново напуштено. Тако, данашње насеље је вероватно новијег датума настало у периоду од 1810. до 1820. године. Милош Ратковић сматра да су се прве српске породице деселиле после 1810. године из Конака и Наузине, а први Немци око 1820. године. Досељавање Срба и Румуна из Дежана извршено је 1819. године под вођством свештеника Арсенија Петровића, који је сахрањен у Мраморку 1824. године.
Према попису из 1827. године укупно је било 2.830 становника од којих 2.517 православних. Насеље је припало панчевачкој регименти чије је седиште било у Белој Цркви да би 1854. године било прикључено делиблатској компанији, када је имало 2.952 становника.
Након формирања Аустроугарске 1867. године број становника се знатно повећао досељавањем Немаца и Румуна. Мраморак је 1872. године предат на управу Угарској која мења име насеља у Хомокош. Овај назив је остао све до ослобођења 1918. године када се поново назива Мраморак
Српска православна црква изграђена је 1859. године, а Румунска црква и парохијски дом изграђени су 1902. године.
Прва школа изграђена је 1833. године, а први учитељи били су Андрија Петровић и Харалампије Томић.
Повећање броја становника 1869. до 1931. године објашњава се мирнијим периодом који је наступио након развојачења Војне границе. На пораст становника крајем 19. и почетком 20. века утицало је и повећање броја Немаца, који су се стално досељавали. Као и 120 Срба добровољаца који су се овде доселили после Првог светког рата.
После Другог светског рата исељавањем Немаца дошло је до колонизације, од новембра 1945. до марта 1946. године досељено је 357 домаћинстава из Србије.
Највећи број становника насеље је имало 1953. године укупно 5.204 становника. По попису из 2002. године било је 3.025 становника, највише Срба и Румуна.
Мраморак је данас пољопривредно насеље, али је занимљиво да је непосредно пред рат Мраморак имао карактер пољопривредно-занатског насеља са 139 занатских радњи и 25 трговачких радњи. Поред тога постојали су и одређени индустријски објекти, млин, капацитета 14 тона за 24 сата, који је изгорео после рата. Постојале су две црепане, једна циглана и једна воденица. Власници ових објеката били су Немци. После рата нестале су све трговачке и занатске радње, као и индустријски објекти. У насељу постоји основна школа од 1833. године. У прво време била је четвороразредна, затим шесторазредна, а од 1946. године осмогодишња. Нова школска зграда ОШ "Сава Максимовић" подигнута је 1965. године. Нов Дом културе са библиотеком и читаоницом, биоскопом , просторијама за аматере, кугланом, шах клубом и са просторијама месне заједнице и месне канеларије, подигнут је 1986. године.Активно је Добровољно ватрогасно друштво, Ловачко друштво, Удружење пчелара, Актив жена. Носилац спортских активности су Фудбалски клуб Пролетер", Шах клуб "Весна Марков" и Кољички клуб"Мраморак" Носилац културних активности је КУД "Мраморак".

Делиблато је лоцирано на периферији лесне заравни, на месту где се она спаја с лесном терасом, на 90 до 110 метара надморске висине. Делиблатска пешчара је удаљена 2 километра од северних делова насеља, док је западна ивица насеља одређена долином Обзовик - баре.
Делиблато се налази на кружном путу Панчево - Ковин. Од Мраморка је удаљено 6 километара, а од Ковина 9 километара. Кроз пешчару води пут до Беле Цркве.
Први писани подаци датирају из 1660. године и по њима насеље је вероватно настало за време Турака и спомиње се као српско. Вероватно је већи број досељен под грофом Ђурђем Бранковићем и патријархом Ареснијем Чарнојевићем. У ратовима Аустрије и Турске Делиблато је претрпело знатна оштећења, тако да је након протеривања Турака остало само 16 домаћинстава. Делиблато је изграђено 1689.године, са школом и црквом од брвана и дасака.
На Марцијевој карти од 1723. до 1725. године Делиблато је означено као ненасељено, а подручје је припадало панчевачком округу. Поново се јавља као мање насеље 1753. године са српским живљем. Одлуком Марије Терезије од 1770. године налазило се у Војној крајини и у њега се тада досељава већи број српских граничара и Румуна. 1773. године припојено је илирско-банатској, а две године касније немачко-банатској регименти. Милитарска тривијална школа са намачким наставним језиком отворена је 1780. године
Према подацима црквене хронике 1778. године подигнута је Српска православна црква од тврдог материјала у близини старе која је том приликом порушена.
Године 1836. Делиблато је постало седиште шумара за банатску пешчару, а 1873. године припојено је делиблатско-ковинском срезу тамишког комитета.
Године 1838. стара школска зграда од дрвета је срушена и изграђене нова од тврдог материјала. Имала је три учионице и стан за два учитеља.У њој су се школовала српска и румунска деца. На улазу у школско двориште, изнад оба стуба , писало је на немачком језику:"Делиблатска општинска народна школа". Преко пута сеоског дома, 1856.године, на иницијативу капетана Александра Будисављевића, саграђена је нова двоспратна школска зграда, Српска тривијална школа, у којој се настава изводила на немачком језику, али се учио српски језик као предмет. Први учитељ у селу био је Атанасије Томић, који је учио децу од 1779. до 1810. године.
По првом систематском попису 1869.годиме Делиблато је имало 3.505 становника, а 2002. године 3.488 становника. Најбројнију етничку групу чине Срби и Румуни .
Румунска православна црква изграђена је 1925. година.
Године 1950. године село добија осмогодишњус школу, која 1961. године добија име "Паја Маргановић" .Нова школска зграда са фискултурном салом и свим условима за образовно-васпитни рад изграђена је 1978. године. Делиблато има, дом културе, библиотеку и дугу културну традицију, коју негује КУД "Паја Маргановић". У Делиблату постоји здравствена станица са апотеком.
Делиблато је познато револуционарно насеље. Борцима и жртвама фашистичког терора подигнути су: Споменик револуције, биста Паји Маргановићу и спомен плоча Паји Маргановићу, Богдану Петровићу и Албу Петру Макри.
У Делиблату ради више спортских клубова: ФК"Омладинац", МРК"Омладинац", Коњички клуб "Делиблато", Удружење спортских риболоваца.Поред тога постоји Ловачко друштво које има свој ловачки дом и Добровољачко ватрогасно друштво.
Близина Чардака, на коме је за потребе организовања омладинских радних акција изграђен комплекс објеката за смештај и исхрану, са амбулантом , а сада још увек у функцији избегличког кампа, на путу је да се развије у туристички центар овог подручја, погодан за излетнички туризам, стационирани боравак туриста исл.

Гај је изграђен на лесној тераси, на месту где се она благо спушта у алувијалну раван Дунава, на 78 метара надморкс евисине. Дунав протиче јужним ободом Гаја у дужини од 7 километара.
Кроз насеље пролази регионални пут Ковин - Бела Црква. Од Ковина је удаљен 9 километара, а од Беле Цркве 35 километара. Поред тога Гај је повезан преко Малог Баваништа са Дунавом.
Гај спада у ред веома старих насеља. Историјски документ о Гају датира из 1355. године када је забележен као насеље које припада крашовској жупанији. На месту Старог села данас постоји православни манастир и неколико салаша.
Током 14. и 15. века Гај је био значајна раскрсница између ковинског утврђења, дубовачког на Дунаву и насеља на северу.
У првим налетима Турака био је уништен и све до 1713. године није постојао. После протеривања Турака досељава се известан број становника, а 1717. године припадао је вршачком округу. Године 1753 означен је као српско насеље. Велике поплаве педесетих година 18. века, потпуно су уништиле насеље, тако да је на карти Мерција из 1761. године означено као ненасељено. Након тога насеље се гради на данашњем месту.
Године 1770. по наређењу Марије Терезије припао је српској војној граници, а 1873. године прикључен је тамишкој жупанији и исте године добија право на одржавање недељних пијаца. Три године касније формирана је Кредитна задруга. Од 1893. до 1895. године подиже се парк у центру насеља.
Током 1900. године, формирана је Водна задруга која је изградила насип поред Дунава.
После Првог светског рата Гај је ушао у састав подунавске области. У првим послератним годинама доселио се известан број Румуна, претежно сточара и 20 чешких породица из Гарника.
Гај има богату револуционарну традицију. У Гају је 8. марта 1942. године у кући породице Стојковић основан Јужнобанатски партизански одред. У НОБ своје животе дало је близу 200 становника Гаја. У октобу 1965. године у знак сећања на Мишу Стојковића откривена је биста погинулом команданту Одреда.
По попису из 1869. године Гај је имао 1.526 становника, а по последњем попису 2002. године 3.302 становника. Срби су изразито најбројнији народ у Гају.
Прва школа је почела са радом још крајем 18. века као четвороразредна, у 19. веку имала је 6 разреда, а од Другог светског рата је основмогодишња.. Основна школа "Миша Стојковић" ради oд 1985. године у новој згради која задовољава све захтеве данашњег образовања. У Гају постоји Дом културе у коме ради КУД "Гај" и библиотека. Постоје Српска православна црква подигнута 1791.године, Римокатоличка црква подигнута 1940.године, а у Старом селу Српски православни Манастир светих 40 мученика из 1781.године.
Током 1980. године изграђена је нова здравствена станица са апотеком.
У Гају постоји неколико спортских клубова: ФK"Партизан", ОК"Будућност", Шах клуб "Гај", Коњички клуб, као и Ловачко друштво , Добровољно ватрогасно друштво, Актив жена и друга удружења.

Скореновац је изграђен на периферном делу лесне терасе, на 77 метара надморске висине. Скореновац је повезан асфалтним путем са Ковином, од којег је удаљен 6 километара. Поред тога асфалтним путем повезан је са Плочицом, а преко Банатског Брестовца и са Панчевом. Летњим путевима повезан је са Баваништем, Плочичким Ритом и Дунавом.
Скореновац је подигнут на данашњем месту 1883. године после велике поплаве која је задесила алувијалну раван Дунава и насеља на њој. Ранији положај насеља био је поред Дунава. Први пут се помиње 1414. - 1440. године као насеље које је улазило у састав ковинске жупаније. Након тога пуна 4 века се не помиње. Ново насељавање извршено је 1869. године под руководством Команде Војне границе, а ново насеље је названо Ђурђево. Први становници били су Мађари досељени из Јаношика, Јерменоваца и Банатског Новог Села. Поред њих доселио се и известан број Бугара из Банатског Душановца (данас Банатски Двор).
Досељеници су добили бесплатно земљиште и плацеве за куће с тим што су били дужни да изграде насипе поред Дунава и исушују простране ритске површине. Крајем 1870. године досељено је 70 немачких породица из Пландишта. Новоизграђене насипе Дунав је 1876. године пробио и том приликом поплављен је цео хатар, а насеље је скоро у потпуности било уништено. Већи број становника се вратио у стари завичај, а мањи део је остао и обновио насеље.
Ново веће насеље у Ђурђево извршено је током 1882. и 1883. године, када се доселило 2.200 становника из Ердеља. И ови становници нису имали среће, јер је Дунав 1887. године поново пробио насипе, уништио летину и тешко оштетио насеље. После тога становници напуштају Ђурђево ( касније Скореновачки Рит, а данас Плочички Рит) и ново насеље подижу на месту данашњег Скореновца. Ново насеље је названо Szekelykeve. Крајем 1891. године када је почела градња цркве и почетком 1892. године када је црква завршена почиње се са писањем црквених књига.
Назив Скореновац добија 1888. године. После тога име насеља је мењано још неколико пута. За време окупације називало се Секел, а од ослобођења поново Скореновац.
Честе поплаве Дунава битно су утицале на кретање и број становника. Према првом систематском попису 1869. године у Ђурђеву је било 396 становника. Апсолутно највећи број становника забележен је 1910. године 4.541 становник. По попису из 2002. године Скореновац је имао 2.501 становника. Највећи број становника су Мађари.
У 1980. години завршена је нова здравствена станица. У Скореновцу постоји основна школа која је стара колико и само насеље. Од 1981. године гради се нова школска зграда и ОШ "Жарко Зрењанин" постаје савремено уређена, једна од најлепших школа у окружењу. У Скореновцу култура има дугу традицију коју успешно негују два културно-уметничка друштва: "Петефи Шандор" и "Салмасал". Насеље има библиотеку са читаоницом, биоскоп и омладински дом. У Скореновцу постоји Римокатоличка црква.
Скореновац има Фудбалски клуб "Плави Дунав", Стонотениски клуб "Дожа".Поред тога постоји Ловачко друштво, два удружење голубара, Удружење спортских риболоваца, Добровољно ватрогасно друштво, Актив жена.
За успешан рад Месна заједница је добила више признања и награда, а најзначајније су: "Октобарска награда ослобођења општине Ковин" и Диплома за освојено друго место на покрајинском такмичењу: "Улепшајмо месну заједницу".
ВАЖНИЈИ ДОГАЂАЈИ И ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ :
- 1885. године Јанош Михаљ је био први учитељ у селу;
- 1886. године први судија, а уједно и председник села је био Агоштон Колар;
- 1889. године завршена је школска зграда;
- 1892. године завршена је градња католичке цркве, а први свештеник је био Ференц Демеле;
- 1894. године основана је Земљорадника кредитна задруга, а председник је био Ференц Делеме;
- 1895. године основана је и права библиотека, а први библиотекар био је Јанош Хајагош;
- 1898. године Др. Јожеф Клајн, са службом у Ковину прихватио је понуду да се брине о здрављу Скореновчана;
- 1899. године основана је прва Добровољна ватрогасна бригада, председник је био Јохан Киршгаснер, а командир Јохан Михаљ;
- 1900. године Др. Еду Урбанек постаје први стални лекар у селу;
- 1906. године основано је Ловачко друштво, а оснивачи су били Ђула Сабатка и Деже Тери;
- 1912. године Каталин Ригер, отворила је први моторни млин у селу. Млин је радио све до почетка 70 - тих година, када је зграда срушена;
- 1913. године основана је Потрошачка и употребљивачка задруга са продавницом "Ханђа";
- Тамаш Јунг (1919-1992) бискуп.
- 1924. године Црвени крст је почео са хуманитарним активностима, а званично је основан
- 1931. године, председник је био ДР. Имре Ласло;
- 1925. године основано је Културно-уметничко друштво, које од 1948. године носи назив "Шандор Петефи";
- 1932. године основано је Повереништво Удружења занатлија са обућарем Андрашем Бирчаком, као председником;
- 1932. године је основан ФК "Плави Дунав", председник је био Миливој Ђуркин.
- Иштван Бот ( 1943-2004) свештеник
- Др.мр. Габријел Атаљанц, доктор, неуропсихијатар, песник, бивши омладински првак Србије у троскоку, отац балерине Ашкен Атаљанц;
- Деже Нађ, пољопривредник, првак Југославије у приносу жита по хектару 1975. године;
- Золтан Шебешчан, бивши фудбалер Бајера из Леверкузена;
- Ласло Варга, средњошколски првак у скоку у даљ на СОШОВ-у 1977. године;
- Зоран Михајловић, омладински првак Војводине у бацању кугле из 1977. године;
- Золтан Дани, пуковник Војске Југославије, који је 1999.године за време НАТО бомбарбовања Југославије командовао јединицом која је оборила "невидљиви Ф-117" авион.

Баваниште лежи 11 километара од Ковина с којим је повезано асфалтним путем. Овај пут уједно повезује Баваниште с Панчевом. Баваниште има добар положај јер лежи на магистралном путу Београд - Панчево - Ковин - Смедерево, односно Ковин - Бела Црква - Калуђерово - Румунија.

Баваниште спада у ред старих насеља jужног Баната па и читаве Војводине. Први пут се спомиње 1412. године када се јавља под називом пустара Болванис. Припадало је ковинској жупанији. Године 1428. забележено је као насеље. Покоравањем Баната од стране Турака Баваниште је опустело. Године 1660. на карти су забележена два насеља: Велико и Мало Баваниште. Велике промене (сеобе, ратови, болести) током 18 века битно су утицале на даљи развој Баваништа. На картама 1723. и 1761. године се оба насеља означавају као ненасељена. Међутим, како се насеље одликовало плодним земљиштем, Аустрија је одлучила да се подигне и обнови Баваниште. Тако се 1766. године у Баваниште досељавају Срби претежно из Ковина, Гаја и Дубовца.
Број становника у Баваништу је доста варирао. Систематски попис се води од 1869. године. Узроци варирања броја становника су вишеструки. Током 19. века становништво је смањено због колере и других заразних болести, затим због миграција, а у 20. веку због ратова, миграција и економских проблема. Највећи број становника 6.836 забележен је 1910. године. По попису од 2002. године Баваниште је имало 6.106 становника. Најбројнији су Срби и Роми.Године 1768. оснива се Црквена парохија, 1772. године помиње се школа, а нова црква подиже се 1778. године. Грунтовне књиге Баваниште је добило 1809. године. Прва наменска зграда за потрбе школе подигнута је 1831. са две учионице и два учитељска стана. Године 1834. Баваниште има 6 пренумераната на Вукову "Даницу". Недељне пијаце одржавале су се редовно од 1854. године, а званичну пијацу добија 1859. Државну пошту добија 1868. године. Школску библиотеку добија 1879, читаоницу 1888, апотеку 1892. године када је избушен и први артешки бунар."Вероисповедаоно забавиште за децу млађу од 6 година" добило је 1894.године.Исте године изграђена је пруга Ковин - Владимировац - Вршац и отворена је железничка станица. Године 1895. посађен је испред општине мали парк.
Након завршетка Првог светског рата Баваниште је ушло у састав Подунавске области.
Пољопривредна газдинска школа оснива се 1904. године, која се 1920. трансформише у женску домћичку школу.Нова зграда Основне школе "Бора Радић" је подигнута је 1968. године. Током 1981. године завршена је здравствена станица са апотеком.У Баваништу постоји Дом културе, са библиотеком и биоскопом. Од 1978. године ради КУД "Жарко Зрењанин" који је и оснивач Огранка "Вукове Задужбине" од 2003. године, са којим успешно организује oд 2001.године и ван Србије познату манифестацију "Дани ћирилице". КУД "Бећарац" основан је 2008. године.На згради Задружног дома постоји спомен плоча, а у парку споменик палим брцима и жртвама у Другом светском рату.У Баваништу постоји више спортских клубова:ФК"БСК",Одбојкашки клуб "Баваниште", Шах клуб "Баваниште", Коњички клуб.Добровољно ватрогасно друштво једно је од најстаријих у општини. Ловачко друштво има свој ловачки дом.
У Баваништу су живели: Теофил Димић, Илија Коларац, Борислав Пекић, професор Музичке академије Вера Медаковић, Професор. др. Радмила Милосављевић Шајковић, академик проф. др. Видојко Јовић, сликар Мика Обрадовић . У Баваништу и данас живи и ствара академски сликар Васа Доловачки.